Pročitajte sve o osobama koje su odlučile da testiraju brzu hranu. Zanimalo ih je šta će se desiti ako je jedu svaki dan.

Donosimo priče troje ljudi koji su se usudili da eksperimentišu – svaki dan jedu brzu hranu. Pročitajte kako se sve završilo.

1. eksperiment – Fibi Džekson-Edvards

Ko je ovo?

• Novinarka, 27 godina (u vrijeme eksperimenta imala je 24 godine)

Koliko je trajao eksperiment?

• 7 dana samo na brzoj hrani

Fibi Džekson-Edvards, rođena u Londonu, jela je brzu hranu čitavu nedjelju po uputstvima iz “Dejli Mejla”. Prije nego što je eksperiment počeo, prošla je niz medicinskih testova. Testovi su pokazali da je procenat masti u njenom tijelu oko 23 odsto (što je normalno za njene godine), dok unutrašnji organi i sistemi rade bez odstupanja.

“Prvog dana eksperiment me je silno obradovao. Ujutru sam doručkovala veliki sendvič sa slaninom, uzela BigMac obrok u Mekdonaldsu za ručak i otišla u KFC uveče. Moje kolege su bile ljubomorne, pa su govorile: ‘O, ti jedeš ono o čemu svi samo sanjamo'”, prisjeća se Fibi i dodaje da je radovanje brzo prošlo.

Za sedam dana, Džekson-Edvards je posjetila svaki lanac brze hrane u Londonu. Jela je kebab na uličnim tezgama, hamburgere i pomfrit u lancima restorana, a uveče je naručivala picu za večeru.

“Četvrtog dana ukus brze hrane mi se činio odvratnim. Počela sam da se teško budim, što mi se nikada ranije nije desilo, a danju sam jedva vukla noge. Koža na mom licu postala je masna i sjajna. Svi moji prijatelji su komentarisali moj nezdrav izgled”, kaže Fibi.

Pored toga, prema riječima novinarke, jedenje brze hrane činilo ju je antisocijalnom. Njeni prijatelji su se pridržavali zdrave ishrane, pa je tokom eksperimenta počela manje da komunicira sa svojim krugom prijatelja – bila je primorana da jede picu sama ispred televizora.

Rezultat eksperimenta: za samo sedam dana dnevne konzumacije brze hrane, procenat tjelesne masti Fibi Džekson-Edvards porastao je sa 23 na 25 odsto. Istovremeno, zbog masnoće, obim kukova joj se skoro udvostručio. Bilo je problema sa spavanjem, letargije tokom dana i problema sa kožom. Fibi Džekson je trebalo oko mjesec i po dana da se vrati u prethodno stanje nakon sedam dana brze hrane.

2. eksperiment – Georgij Malets

Ko je ovo?

• Bloger, 27 godina (u vrijeme eksperimenta imao je 24 godine)

Koliko je trajao eksperiment?

• 14 dana samo na brzoj hrani

Moskovski bloger Georgij Malets pristao je da učestvuje u eksperimentu koji je sprovela jedna od prestoničkih klinika. Morao je da jede samo brzu hranu, čips i slatkiše 14 dana. Zajedno sa njim, još dvije osobe su završile studiju: jedna je pila četiri litre piva dnevno dvije nedjelje, druga je isto toliko vremena spavala manje od tri sata dnevno.

Na kraju dvije nedjelje, sam Georgij je priznao da nije primijetio nikakve promjene u svom izgledu. Međutim, medicinski testovi su pokazali suprotno. Tokom 14 dana, nivo glukoze u krvi mu se povećao (sa 5,3 mmol/l na 6,0 mmol/l). Ljekari su došli do zaključka da nastavak ishrane u ovom stilu znači neizbježan razvoj dijabetesa. Pored toga, smanjen je nivo dobrog holesterola, koji uklanja višak lošeg holesterola iz krvi. Ovaj pad povećava rizik od srčanih bolesti, srčanog udara i moždanog udara. Ljekari su takođe primijetili povećanje krvnog pritiska.

3. eksperiment – Morgan Spurlok

Ko je ovo?

• Režiser dokumentarca, 47 godina (u vrijeme eksperimenta imao je 33 godine)

Koliko je trajao eksperiment?

• 30 dana samo na brzoj hrani

Godine 2004. američki reditelj Morgan Spurlok odlučio je da na sopstvenom primjeru pokaže koliko je brza hrana štetna. Jeo je brzu hranu 30 dana zaredom i snimao sebe. Kao rezultat eksperimenta, dobijen je dokumentarac Super Size Me. Film je 2005. godine dobio Oskara za najbolji dokumentarni film godine.

Prije nego što je eksperiment počeo, Spurlok je bio zdrav čovjek. Poslije samo 30 dana, sve se promijenilo. Njegova težina se povećala za 11 kg zbog masnoće, pojavio se bol u predjelu jetre, san i raspoloženje su se pogoršali (Spurlok se žalio da mu raspoloženje “više puta dnevno skače sa lošeg na dobro”). Reditelj je počeo da pati od depresije, osjećao se letargično, preplavljeno i priznao je da ima problema sa potencijom. Ljekari koji su pratili njegovo zdravlje, preporučili su mu da prekine eksperiment, plašeći se nepovratnih posljedica. Spurloku je trebalo više od godinu dana da se vrati u normalno stanje.

Izvor: Mondo