Jedenje obroka kasno uveče može „umanjiti nivo šećera u krvi i sposobnost da dobijemo optimalnu energiju iz obroka sledećeg dana“.

Od prekasnog obroka do premalo kretanja, ključ za izbjegavanje tog popodnevnog pada ima manje veze sa onim što radite cijeli dan, a više sa načinom na koji to radite.

Prema riječima ljekara koji su razgovarali sa HafPostom, evo načina na koje možda trošite nivo energije i savjeta kako da promijenite ove navike.

Kasna večera

Postoji razlog zašto doručak nosi naslov „najvažniji obrok u danu“.

Od prekasnog obroka do premalo kretanja, ključ za izbjegavanje tog popodnevnog pada ima manje veze sa onim što radite cijeli dan, a više sa načinom na koji to radite.

Prema riječima ljekara koji su razgovarali sa HafPostom, evo načina na koje možda trošite nivo energije i savjeta kako da promijenite ove navike.

Kasna večera

Postoji razlog zašto doručak nosi naslov „najvažniji obrok u danu“.

Izbalansirana ishrana sa cijelim namirnicama je neophodna za održavanje zdravlja i snage – ali meni nije jedini ključni faktor. Bez obzira na to šta je na tanjiru, čuvanje najvećeg obroka za kraj dana može da vas dodatno umori sutradan.

„Izreka ’doručkuj kao kralj, ručaj kao princ, a večeraj kao siromah’ zapravo je zasnovana na biologiji“, rekla je dr Meri Valvano.

Jedenje obroka kasno uveče može „umanjiti nivo šećera u krvi i sposobnost da dobijemo optimalnu energiju iz obroka sledećeg dana“, dodala je ona. 

Ne spavate dovoljno

Možda nikada niste pomislili da povežete to dvoje, ali Valvano je objasnila da jedenje velikog obroka noću može negativno uticati na prirodni cirkadijalni ritam tijela, prekidajući san i otežavajući kvalitetan san.

Lekar interne medicine dr Ruvini Vijetilaka rekao je da ljudi koji su pospani tokom dana vjerovatno ne dobijaju dovoljno kvalitetnog dubokog sna noću.

Centri za kontrolu i prevenciju bolesti preporučuju najmanje sedam sati sna po noći, tako da ako dobijate manje, to je navika koju treba prekinuti da biste imali više energije.

Studija iz decembra 2023. objavljena u časopisu Slip Helt sugeriše da bi vam spavanje vikendom moglo spasiti život na duge staze.

Istraživači su otkrili da dodatna dva sata sna tokom vikenda mogu smanjiti šanse za srčani ili moždani udar za 63 odsto – posebno za ljude koji spavaju manje od šest sati tokom nedelje.

Pored toga, istraživanje iz oktobra 2023. pokazalo je da bi spavanje još nekoliko minuta nakon odlaganja alarma zapravo moglo pomoći strastvenim dremačima da se probude.

Pijenje energetskih napitaka

Stručnjaci tvrde da energetska pića zapravo mogu učiniti suprotno od onoga za šta su namijenjena.

Energetska pića su ranije bila povezana sa štetnim uticajem na zdravlje srca i mozga, upalom, povećanjem krvnog pritiska i još mnogo toga.

„Ozbiljniji rizici od kofeina su uglavnom povezani sa velikom potrošnjom usled upotrebe u energetskim napicima i u obliku suplemenata“, rekao je dr Stiven Devris, preventivni kardiolog, ranije u izveštaju Američkog medicinskog udruženja.

Međutim, drugi izvori kofeina mogu biti korisni za nivo energije.

„Konzumiranje kofeina iz izvora poput čaja, posebno zelenog ili fermentisanog čaja, može pomoći u poboljšanju nivoa energije podržavajući mitohondrije, koje su odgovorne za proizvodnju energije u našim ćelijama“, rekla je Valvano.

Sjedeći način života

Bez obzira da li radite od kuće ili u kancelariji, sedeći način života – posebno pored ishrane bogate šećerom i prerađenom hranom – može da iscrpi nivoe energije.

„Redovno vježbanje može pomoći u poboljšanju nivoa energije povećanjem protoka krvi i kiseonika u mozgu i mišićima“, rekla je dr Danijela Kelvas, lekarka iz Čatanuge u Tenesiju.

„Ciljajte na najmanje 30 minuta vežbanja umjerenog intenziteta svakog dana, kao što su brzo hodanje, vožnja bicikla ili plivanje” kaže ona.

Kelvas je dodala da ishrana od cijele, neprerađene hrane koja se fokusira na jedenje raznovrsnog voća, povrća, cijelih žitarica i nemasnih proteina može pomoći u održavanju nivoa energije tokom dana. Dodala je da izbjegava previše šećera i prerađene hrane jer to može dovesti do energetskih padova.

Hronični stres

Nizak nivo energije i umor su poznati neželjeni efekti stresa i emocionalne iscrpljenosti.

“Niski nivoi energije mogu biti povezani sa različitim zdravstvenim stanjima, kao što su infekcije, hipotireoza, hipertireoza i poremećaji spavanja”, rekla je Kelvas.

Faktori načina života kao što su nedostatak fizičke aktivnosti, loša ishrana i stres takođe mogu doprineti niskom nivou energije. Ako imate uporno nizak nivo energije, možda bi bilo dobro da razgovarate sa ljekarom.

Izvor: Glas Srpske