Novi toplotni talas već se stvara nad Atlantikom. Prema prognozama, u Portugalu i južnoj Španiji temperature će ove sedmice dosegnuti 43°C. Francuska i zemlje Beneluksa pripremaju se za novi toplotni udar, dok se dijelovi centralne Azije već prže na temperaturama iznad 40°C”.

Dramatično je na to upozorio Hans Henri P. Kluge, regionalni direktor Svjetske zdravstvene organizacije za Evropu, koji je sazvao vanredni sastanak na kome su učestvovali predstavnici 41 države članice, Evropske komisije i civilnih udruženja.

Ekstremne vrućine tretirati kao krizu, a ne vremensku prognozu

Da se ekstremne vrućine počinju tretirati kao zdravstvena kriza, a ne samo kao vremenska prognoza, prema mišljenju Klugea, potvrđuje činjenica da je na sastanku bilo 130 učesnika.

Italija prati smrtnost u realnom vremenu

“Odgovori država pokazali su stvaran napredak, ali i propuste koje sebi jednostavno ne možemo priuštiti. Nacionalni akcijski planovi za odbranu od vrućine doslovno spasavaju živote. Zemlje koje ih imaju reagovale su brzo i koordinisano”, istakao je Kluge, navodeći primjere Italije koja prateći smrtnost u 45 gradova dobija podatke u realnom vremenu.

Takođe, naveo je i primjer Španije koja sarađuje s medijima oko komunikacije rizika, te Austrije, Belgije i Francuske koje su uspješno rasteretile zdravstveni sistem.

Evropske zemlje nemaju plan

Međutim, Kluge je upozorio na poražavajuću činjenicu i najveći propust u cijeloj priči.

“Najalarmantniji propust je taj što niti pola zemalja evropske regije uopšte nema nacionalni akcijski plan za zaštitu zdravlja od ekstremnih vrućina. Mnogi ljudi i dalje uopšte ne prepoznaju da su lično ugroženi, čak i kada se aktivira crveni alarm. Države su prijavile da im nedostaje klimatizovanih javnih skloništa, a poseban je problem spora birokratija – u nekim zemljama proglašenje toplotnog talasa kasni zbog proceduralnih razloga, što ozbiljno usporava reakciju zdravstvenih službi”, rekao je on.

Ko ostaje izvan dosega pomoći?

Kluge naglašava da širom Evrope domovi za starije, beskućnici i socijalno izolovani građani i dalje redovno ostaju izvan dosega pomoći te da zdravstvena infrastruktura mora postati otpornija na klimatske promjene.

“Sada radimo na dva fronta: moramo hitno popraviti ono što je zakazalo proteklih sedmica prije nego što stigne novi toplotni talas, ali i izgraditi zdravstvene sisteme koji su dugoročno spremni za ekstremne vrućine”, zaključio je on, prenosi Index.

Izvor: Nezavisne