Tema ishrane jedna je od nazastupljenijih, najintrigantnijih i najviše izučavanih u posljednje vrijeme.

Ishranom se danas bave skoro svi – od kuvara, nutricionista do psihologa. A zašto je to tako. Zato što je otkrivena veza između ishrane i psihičkih stanja koja vode u neke poremećaje koji se na kraju liječe sa psihološkog aspekta.

Razlika između gladi i emotivnog prejedanja

Šta je glad?

Postoji razlika između fiziološke gladi i uzimanja hrane iz nekih drugih razloga – emocionalne gladi. Obrasci ponašanja koji karakterišu fiziološku glad su da se ona javlja postepeno i pojačava vremenom, postoji potreba za različitim namirnicama, kao i da ne postoji žudnja o nekoj konkretnoj namirnici. Tokom obroka se javlja osjećaj sitosti koji je signal da treba da se prestane sa jelom i poslije obroka nema osjećanja kajanja.

Emocionalnu glad, s druge strane, karakterišu osjećanje gladi koje mora da se utoli iznenada, postoji potreba za određenom vrstom hrane, a osoba se prejeda i ne osjeća sitost i punoću, a poslije obroka osjeća krivicu.

“U svakom trenutku života doživljavamo emocije ili osećanja. One su reakcija na ono što se događa. Evo i sad u ovom trenutku, svi imamo neko osećanje. Doživljavamo različite emocije radost, žalost, strah i gnev, ljubav, mržnju, ponos, sažaljenje. Glad ili potreba za hranom je osnovni, biološki, fiziološki, organski, homeostazni motiv. Javlja se kad metabolički procesi potroše svu hranu iz organizma. Tada osetimo glad i blagu neprijatnost koja pokreće naše ponašanje i usmerava ga na nalaženje i unošenje hrane. Kad pojedemo hranu osećamo prijatnost i zadovoljstvo, jer smo se vratili u stanje ravnoteže, homeostaze. Ipak, vidimo da su emocije oduvek bile vezane za motiv gladi. To je normalno. Ako jedemo kad smo gladni i dok ne utolimo glad nećemo se ugojiti, a bićemo zadovoljni. Znači na početku gladi imamo neprijatnost, a na kraju prijatnost i zadovoljstvo. Problem nastaje kad počnemo da jedemo iako nismo gladni. Naročito ako se prejedamo. Tu nema neprijatnosti koja nas tera da jedemo. Ima samo prijatnosti dok uzimamo hranu, dok žvaćemo i uživamo. Neprijatnost dolazi posle kad osetimo da smo se prejeli. Javlja se i osećanje krivice”, objašnjava za Politikin Magazin psiholog Ana Kujundžić.

Opsesivna glad

Emocionalno prejedanje ili opsesivna glad je zapravo bolest zavisnosti.

Prema riječima Kujundžićeve, teško se borimo s tim jer nemamo kontrolu nad unošenjem hrane- jedemo kad smo tužni, razočarani, pod stresom, uplašeni, usamljeni i nesrećni. Ili kad nam je dosadno ili ako smo stvorili naviku da sve pojedemo, da jedemo uveče uz film ili mobilni telefon, da jedemo noću, da jedemo stalno čak i na ulici.

“Jedemo nekvalitenu brzu hranu i proizvode iz pekare ne dopuštajući sebi da osetimo glad. Treba dva dana da gladujemo da bi osetili glad. Te navike smo možda stekli još u detinjstvu, kad su nas roditelji terali da jedemo i uspeli u tome, a mi to nastavljamo i u odraslom dobu. Ne samo što jedemo često i brzo, jedemo više i tako kvalitet zamenjujemo kvantitetom. Tu se smenjuju razne emocije zadovoljstvo sobom, ponos, zavist pa sve do osećanja krivice i smanjenog samopoštovanja. Telo pati jer se remete procesi homeostaze”, kaže ona.

Emocionalno prejedanje

Emocionalno prejedanje je veliki problem, jer je teško zaustaviti uzimanje hrane i onda se prejedamo. Sve to prate nenormalne kilaže i osjećaj krivice i sramote.

“Oni koji imaju jedan obrok dnevno posle stresnog dana sigurno će se prejesti. Ipak, nadamo se da ćemo nekom dijetom sve dovesti u red. Tada kupujemo razne preparate za mršavljenje, izbacujemo neke namirnice iz ishrane, pa onda gladujemo, probamo sve i svašta da bi na kraju odustali i ponovo se prejedali. Postajemo nemoćni, očajni, tužni, izbegavamo društvo i sve to se vrti u krug. Svi smo probali razne metode mršavljenja. Ono što je ispravo je da pre jela osvestite svoje emocije. Šta osećate, da li ste žedni ili samo tužni, da li je bio naporan dan, ko me je iznervirao, kako neki problem može da se reši. Treba pogledati u svoju dušu i prošlost i videti da li ima nezavršenih poslova iz detinjstva, da li se jedenjem i debljinom branimo od neke opasnosti, koje još odbrambene mehanizme koristimo. Ako ne možemo sami, potrebna je pomoć psihologa”, navodi Kujundžić objašnjavajući da je emocionalna glad nedostatak kontrole nad ishranom.

Izvor: Nezavisne