Pred nama su pakleni dani sa temperaturom od 40 stepeni, ali i tropskim noćima. Klima uređaji uveliko rade dan-noć, ali da li je u redu ako spavamo sa uključenom klimom?

Mnogi u želji da se rashlade uključuju klima uređaje na tek 20 stepeni iako je napolju više i za 15, 20 stepeni. Ljekari upozoravaju da to nije zdravo i da je neophodno prilagoditi je tako da razlika od spoljašnje ne bude veća od nekoliko stepeni, najviše do 8. Ipak kako ni tokom večeri nije bolja situacija, mnogi se pitaju kako rashladiti stan, a ne probuditi se sutradan sa ukočenim mišićima.

Dr Biserka Obradović ranije je u razgovoru objasnila kako biti bezbedan sa klimom, a rashladiti prostorije i pojašnjava zašto nije dobro da nam klima radi noću u prostoriji u kojoj spavamo iako je i tokom večeri temperatura nepodnošljiva.

“Sa uključenom klimom ne možemo spavati ako je ona u spavaćoj sobi, ali svakako pre spavanja potrebno je rashladiti prostorije. Znači uključite klimu koja je u drugoj prostoriji, ili pak rashladite spavaću sobu ako se uređaj nalazi u njoj, a zatim je isključite”, kaže dr Obradović.

Dakle, klima ne bi trebalo da vam radi cijelu noć u prostoriji u kojoj spavate, ali je ok da je ona u drugoj prostoriji, a da tako rashlađen vazduh dolazi i do one u kojoj spavate.

“Ako nam je klima u spavaćoj sobi, onda trebamo rashladiti stan, a zatim isključiti uređaj, ako se desi da zaspimo onda se možemo ukočiti jer oko 90 odsto takvih osoba poseti sutradan lekara. Sve to važi i za bebe i za hronične bolesnike, ali vrlo je bitno da klima bude očišćena”, objašnjava dr Obradović.

Neočišćena klima je puna bakterija

Ono što mnogi zaboravljaju i smatraju nepotrebnom stavkom to je čišćenje klime, što je veoma pogrešno, jer neočišćena klima može izazvati problem kod astmatičara, dece i svih onih osetljivih grupa, ali svakako može napraviti problem i zdravom čoveku.

“Prvo, klimu najpre treba očistiti jer ima dosta bakterija koje mogu izazvati upalu pluća. Sa druge strane ne smemo temperaturu držati sa velikom razlikom, treba samo da bude par stepeni razlike. Treća stvar je da svi volimo da rashladimo prostorije ispod 20, ali apsolutno nije zdravo iz više razloga. To nije prirodna hladnoća, ako u spavaćoj sobi imamo strujanje vazduha koja može i te kako uticati na razne delove tela. Klima je jedna vrsta promaje, a to je strujanje vazduha na nekoj manjoj površini, pa tako često dolazi do upale mišića, do ukočenosti, zato što klima direktno deluje na naše telo”, priča dr Obradović.

Rashladite prostorije izjutra

Kako bi stan tokom dana bio hladniji, važno je rano izjutra rashladiti prostorije i unijeti što više svježeg vazduha. Što se ostatka dana tiče ne bi trebalo da temperatura u prostoriji bude niža od 22 stepena, a tokom večeri prije spavanja rashladite prostorije i isključite klima uređaj.

“Ako nam je zimi temperatura u stanu ispod 22 stepena, mi zovemo toplane jer smatramo da nam nije u redu grejanje, a sada rashlađujemo prostorije do te temperature. Stan mora biti rashlađen kao u zimskom periodu”, objašnjava dr Obradović.

Djeca i osjetljive grupe oprezno sa klimom

Ukoliko nepravilno koristite klima uređaje, možete izazvati niz zdravstvenih tegoba, što se naročito odnosi na osetljive osobe i kardiovaskularne bolesnike, a osim kardioloških problema, ne treba zaboraviti i da može doći do ukočenosti mišića lica, bolova u vratu koji će nastati nakon što se mišići blokiraju na hladnoći.

Zato ljekari podsjećaju da prelaz iz tople u hladnu sredinu i obrnuto ne treba činiti naglo i savjetuju da se prilikom izlaska iz rashlađene prostorije kraće vrijeme provede u prostoriji koja se ne hladi da bi se organizam adaptirao na nagli skok temperature.

Opasne ekstremne razlike u temperaturi

Direktor Klinike za kardiovaskularne bolesti u UKC Niš, doc. dr Tomislav Kostić rekao je ranije da ekstremne temperaturne razlike nisu dobre za kardiovaskularni sistem, čak i za zdrave osobe, a pogotovo za hronične bolesnike.

“Krvni sudovi reaguju i na hladno i na toplo, sakupljanjem i širenjem, znamo da niske temperature sakupljaju krvne sudove, a da se na toploti šire. Generalno, savetujemo da hronični bolesnici u periodu od 11 do 16 časova u letnjim mesecima ne izlaze bez preke potrebe, te će na taj način i izbeći temperaturne razlike. Iako varijacije utiču nepovoljno na hronične bolesnike, to nužno ne znači da ako neko ima problem sa srcem, ili kardiovaskularnim sistemom da će imati problem zbog temperaturnih razlika, ali svakako oprez se savetuje svima”, objašnjava dr Kostić.

Od temperaturnih šokova treba poštedjeti i one najmlađe, a posebno se to odnosi na bebe koje su posebno osjetljive, piše Magazin Novosti.

“Bebe su osetljiva kategorija, sve što važi za stariju populaciju i za odrasle ljude, važi i za decu, samo povećanim nivoom opreza. Nemojte ih izlagati ovakvim temperaturnim razlikama”, ističe dr Kostić.

Izvor: Srpska info