Koliko su savremeni lijekovi i procedure za kardiovaskularne bolesti doprinijeli poboljšanju kvaliteta života, ali i smanjenju smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti, teme su o kojima je na Trećem međunarodnom Kongresu Udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga HISPA, održanog u Bijeljini proteklog vikenda govorio kardiolog profesor dr Reuven Zimlichman iz Tel Aviva.

„Do prije dvadesetak godina, bilo je puno edukacije, počevši od one u školi, pa do toga da su postojale brojne kampanje o kardiovaskularnim bolestima što je doprinijelo tome da se stilovi života mijenjaju. U posljednjih dve decenije dostigli smo taj “plato” – znamo sve o tome šta znači hraniti se zdravo,koji su rizici od pušenja, ne upražnjavanja fizičke aktivnosti. Danas svi znaju da pušenje ubija, nema više tabua, kada je pušenje u pitanju, to je loša navika i o tome svi sve znaju. Međutim, još imamo taj preostali dio onih koji ne žele da prestanu s pušenjem. Zna se sada da na pojavu kardiovaskularnih bolesti utiče i nezdrava ishrana, nedostatak fizičkih aktivnosti, unos alkohola, štetnih materija i pušenje, tako da za posljednjih dvadeset godina mjerama koje su na snazi ništa se nije dogodilo  da pomakne tu krivu nadole. Imamo stabilnu liniju mortalititeta i morbiditeta od kardiovaskularnih bolesti. Neophodan nam je jedan novi, revolucionaran pristup koji će sada dovesti do novog smanjenja kardiovaskularnih bolesti”.

Odgovarajući na pitanje, koji su faktori rizika najizraženiji kada je u pitanju nastanak i razvoj kardiovaskularnih bolesti, profesor Zimlichman kaže da je pušenje, nesumnjivo, faktor rizika s kojim se najteže izlazi na kraj, upravo zbog toga što je to jedan složen oblik ponašanja, koji podrazumijeva nikotinsku zavisnost, s jedne strane, dok je, s druge strane, prisutan i ritual paljenja cigarete i socijalno iskustvo.

„Sada je neophodno nešto što će podržavati ritual pušenja i podmiriti potrebu za nikotinom, dok će, s druge strane, biti manje štetno – da sadrži nikotin, da imitira pušenje, a da je manje štetno za zdravlje. Tako uređaji, kao što je sistem za zagrijavanje duvana oslobađaju do 95 odsto manje štetnih i potencijalno štetnih materija, u poređenju sa cigaretama koje sagorijevaju duhan. To je neko rješenje za one koji su u tranziciji ka prestanku pušenja, dok je za one koji žele nastaviti s pušenjem, manje štetna opcija”.

Komentarišući značaj smanjenja štetnosti pušenja po zdravlje ljudi, put, kojim se, inače, rjeđe ide, profesor Zimlichman je govorio i o efektima tog koncepta u javnoj zdravstvenoj politici.

„Zemlje koje su prihvatile koncept smanjenja štetnosti, već su postigle dobre rezultate. Švedska je prva zemlja koja je usvojila ovaj koncept, odlučivši prije dvadeset godina da podrži korištenje snusa, vrećica s duvanom za oralnu upotrebu. Zahvaljujući toj odluci, Švedska je danas zemlja koja ima najnižu stopu pušača u Evropi. Što se tiče epidemioloških podataka, već postoje podaci koji pokazuju da je smanjen broj kardiovaskularnih bolesti, u poređenju s populacijom koja puši tradicionalne cigarete. Švedska je dobar primjer, jer ima dobre baze podataka i sve se to precizno prati. Smanjenje karcinoma pluća je, takođe, u proteklih dvadesetak godina povezano sa smanjenjem pušenja u Švedskoj, smanjenje kardiovaskularnih bolesti i smanjenje hronične bolesti pluća. To je jasno povezano. Pad broja pušača i korištenje bezdimnih alternativa su u korelaciji, jer se to zajedno dešava u proteklih dvadeset godina u Švedskoj.”

Odgovarajući na pitanje povezano sa trenutnim međunarodnim izazovima i trendovima, te mogućnošću reagovanja država u smislu donošenja kvalitetnih propisa i zakona iz ove oblasti, profesor Zimlichman kaže da je veoma važno da se na vrijeme prepozna situacija na terenu i da bezdimne alternative budu dostupne konzumentima.

„U Engleskoj, unazad nekoliko godina, postoji program podržan od strane države i javnozdravstvenih instutucija koji, ne samo da dozvoljava da se pušačima preporuče, nego, čak, i podržavaju i finansiraju prelazak na manje štetne alternative. I Japan je dobar primjer, jer je s pojavom tehnologije zagrijavanja duvana snižena prevalenca korištenja cigareta za 30 odsto. Takođe, trend smanjenja pušenja u Japanu je udružen sa smanjenjem plućnih i kardiovaskularnih bolesti”.

Zanimalo nas je i da li će cigarete biti u dogledno vrijeme stvar prošlosti?

„Nadam se da će se to dogoditi, ali se plašim da vlade mnogih zemalja ne žele podržati takav koncept. To je dug proces, ali je nešto što se dešava. Svaka zemlja koja usvoji koncept smanjenja štetnosti, biće u prilici da generiše podatke i ponudi ih drugim zemljama kao primjer.“

Balkanske zemlje imaju najveću prevalenciju pušenja, te je važno da što prije počnu provoditi novi koncept smanjenja štetnosti od pušenja, jer će uticati na smanjenje kardiovaskularnih i plućnih bolesti, dodao je profesor Zimlichman ocijenivši za kraj i HISPA Kongres.

„Pozitivno sam iznenađen brojem prisutnih na kongresu u Bijeljini, jer je više od hiljadu registrovanih učesnika, nivo predavača je izuzetno visok, kongresne sale su pune, što daje visoku ocjenu organizatorima kongresa“.

Bijeljina.com