Koliko jagoda možete da jedete da biste koristili svom zdravlju? A za šta je korisna ova bobica?

Jagode, kao i mnoge druge bobice, bogate su antioksidansima. To su supstance koje pomažu telu da neutrališe oksidativne i destruktivne efekte slobodnih radikala.

Formiranje slobodnih radikala je prirodan proces, međutim, pod uticajem štetnih faktora (stres, pušenje, višak ultraljubičastog zračenja, zagađenje vazduha, ljekovi itd.), njihov broj se povećava i počinju da uništavaju zdrave ćelije tijela, izazivajući upalu, mutacije i prevremeno starenje. Zbog toga je veoma važno podržati svoje tijelo redovnim jedenjem hrane bogate antioksidansima.

Jagode sadrže antioksidante kao što su vitamin C (ima ga više nego u citrusima), vitamin E, beta-karoten, flavonoide: kempferol, kvercetin, luteolin i antocijanin, koji bobicama daje bogatu crvenu boju.

Poznato je i da su jagode jedan od rijetkih izvora elaginske kiseline, koja smanjuje rizik od ćelija raka i štiti kožu od štetnog dejstva UV zraka.

Pored antioksidanata, baštenske jagode sadrže vitamine B (B1, B2, B7, B9), K, kao i minerale neophodne organizmu: kalijum, kalcijum, magnezijum, cink, jod, fosfor i natrijum. Dokazano je da redovno konzumiranje jagoda usporava proces starenja mozga, sprečava razvoj makularne degeneracije mrežnjače i značajno smanjuje rizik od nastanka i razvoja kardiovaskularnih bolesti.

Osim toga, jagode su odličan izvor vlakana, sadrže relativno malu količinu šećera i malo kalorija: oko 40 kcal na 100 g. Bobice imaju nizak glikemijski indeks, što znači da sprječava nakupljanje debeo.

Koliko jagoda možete pojesti dnevno?

Nutricionisti savjetuju da u svoju dnevnu ishranu uključite 3-5 porcija svežeg voća i bobica (jedna porcija je otprilike 120-150 grama). Ovo je standardna preporuka ako ste dobrog zdravlja. Ali u prisustvu problema sa gastrointestinalnim traktom, sa kršenjem regulacije šećera u krvi, potreban je oprezniji pristup ishrani.

Ako zdrava odrasla osoba može da pojede 500-700 grama jagoda dnevno, razbivši ovu količinu na nekoliko porcija, onda neko ko boluje od gastritisa, čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu ne treba da jede više od 200 g bobica dnevno. I ne treba ih konzumirati na prazan stomak, već posle glavnog obroka.

Još jedan važan faktor od kojeg zavisi količina jagoda u ishrani je prisustvo alergija na hranu. Glavni alergen baštenskih jagoda je Fra a1, protein koji je odgovoran za crvenu boju bobica. Međutim, ovaj alergen uništavaju digestivni enzimi i toplota. Zbog toga mala djeca počinju da uvode jagode u ishranu tek nakon toplotne obrade, a zatim u malim količinama.

Izvor:Agencije