Prema poslednjim statistikama Instituta za javno zdravlje Srbije, na 100.000 žena stopa obolevanja od karcinoma dojke je 72 odsto, a stopa smrtnosti 20 posto.

Kao jedna od preventiva navodi se i tumor marker. Reporterka Tijana Škodrić je odlučila da se testira. Kako je proteklo, i koji je ishod, pogledajte u Tijaninom prilogu.

„Ja sam to napipala da to nije kao što je bilo, i onda sam rešila sama u svojoj glavi da idem kod lekara na kontrolu. Uradili su mi biopsiju, sačekala sam 20 dana i oni su bili sigurni da je to karcinom“, kaže nam baka naše reporterke Tijane, Nadežda Škodrić.

Kada je karcinom dojke potvrđen, trebalo je doneti odluku: operisati se ili ne? Lako je donela odluku, jer sa najbližima svaki sekund je neprocenjiv.

„Volela bih da budem sa svojom decom, još koji dan dan još koju godinu, ko zna, to niko ne zna koliko. Nemam šta da izgubim“, kaže ona.

Nije bila iznenađena, samo veoma rastužena kaže, kada je stigla u Institut za onkologiju i radiologiju.

„Mnogo naroda sine ima i mlado i staro i muško i žensko, to je katastrofa, to ne možeš kroz hodnik da prođeš. Drugi dan su me odmah pustili, nema sine mesta, odmah puštaju kući“, objašnjava.

Tijana je sa svojom bakom otvoreno razgovarala o tome šta se njoj može desiti kao njenoj unuci, pitanje je bilo možda sebično, ali neophodno:

„A šta je sa mnom i šta će biti sa mojim zdravljem?“

Da bi tu brigu uklonila reporterka Tijana se uputila pravac u Dom zdravlja, kako bi ušla u proces testiranja tumor markera dojke.

„Ja vam zakazujem pregled, a vi sa doktorkom dalje, ispričajte joj problem, a ona će da vas uputi. Ako nemate problem, tumor markere uradite onda privatno“, rekla je medicinska sestra u Domu zdravlja.

Reporterka je tu opciju odbila i rešila da sačeka red i dođe do doktorke na dalju konsultaciju i po uput.

„Nemam ja ovde uopšte tu mogućnost, to jedino kod ginekologa, da se posavetujete sa ginekologom, kako i kome da se javite. Čula sam da to rade, ali da li svima rade, ili postoje neke indikacije, to morate da proverite“, kaže doktorka.

U redu, hajde kod ginekologa. Sprat niže, vrata zaključana.

Za to vreme, ugovaranje izjave sa direktorom Instuta za onkologiju je u toku. Radni dan je i direktor nas je primio, samo da bismo saznali:

„Ne treba da se rade tumor markeri, tumor marker nama koristi kod pacijenata koji imaju karcinom, neki koji su u fazi lečenja. Tumor markeri su samo jedan delić da bismo mi pratili tok lečenja“, rekao nam je direktor Instituta za onkologiju Milan Žegarac.

Zašto je onda u medijima predstavljeno da su tumor markeri preventiva?

Ali dobra vest je da na dve trećine faktora koji izazivaju maligne bolesti možemo da utičemo. U preostalu jednu trećinu spada genetika.

„Genetika za karcinom dojke se sprovodi ako se kliničkim pregledom i ako na osnovu vaše anamneze mi utvrdimo da vi možete biti genetski opterećeni, tada se može raditi BRCA testiranje. Svakako, potrebni su kriterijumi da zadovoljite kad je potrebno da se radi BRCA testiranje. Ne radi se kod svih i nema potrebe da se radi kod svih“, pojašnjava dr Žegarac.

Karcinom dojke 10 do petnaest posto ima naslednu komponentu, i to ukoliko je sestra ili majka obolela.

Institut za onkologiju, nažalost, radi punom parom. Godišnje se primeni više od 35 hiljada terapija, operiše se oko sedam hiljada ljudi. Prema rečima lekara, skrining programi i redovni pregledi su najbolja opcija.

„Priodno je da ne vole ljudi da idu kod lekara ali sa druge strane ja pitam ljude – da li znate nekoga da nije registrovao kola“, kaže.

Od želje da naša reporterka uradi tumor markere, došla je do toga da se nada da joj nikada neće zatrebati.

Poruka lekara je jasna: redovni pregledi – a do tad: uživajte u svakom momentu sa najdražima.

Izvor:Unatv/Foto: Analiza.lab