Kada se kometa približi Suncu, led u njegovom jezgru topi se i prelazi u dug veo prašine koji reflektuje Sunčevu svjetlost. Taj blistavi veo trebalo bi da može da se posmatra sa Zemlje. Kometa će najviše zablistati ‘kada bude najbliže Zemlji’, kaže Tomas Prins, profesor fizike na Tehnološkom institutu Kalifornije koji radi za program ZTF.

Pojava će ipak biti manje spektakularna nego pri prolasku komete Hale-Bop 1997., ili Neoise 2020. koje su mnogo veće. Posmatranje će biti moguće dobrim teleskopom, a možda čak i golim okom tokom jednog dijela noći, ako ne bude previše mesečine.

Očekuje se da će najbolja prilika biti vikend 21. i 22. januara i nedelja koja sledi nakon toga. U tom razdoblju kometa će proći između Malog i Velikog medvjeda prije nego što utone u južnu hemisferu.

Ledeni posetilac poslednji je put bio tako blizu Suncu prije nekih 50.000 godina, prema proračunima astronoma. Njegov skorašnji dolazak biće naučnicima prilika da bolja razumeju sastav komete, posebno zahvaljujući svemirskom teleskopu Džejms Veb.