Znamo da izvozimo dobre proizvode, ali je pitanje kakve uvozimo. Inspektori imaju pune ruke posla, a domaći proizvođači kažu da jedemo tuđi otpad.

Uvoz nas je preplavio. Na policama, pijacama domaćeg voća i povrća skoro i nema. A uvozimo gotovo sve marelice, trešnje, višnje, dinje, lubenice, smokve, ananas, jabuke, kruške, krompir, krastavce, paradajz…

Sa polica uzimamo voće i povrće koje prevali i kontinente i kilometre.

Razlika u kvalitetu

“Domaće se od uvoznog voća i povrća razlikuje po kvalitetu, količini pesticida, kontrolama, cijeni… Uvozimo nekvalitetno voće i povrće, sve ono što ne može proći na drugom tržištu ide u zemlje jugoistočne Evrope. Mi smo možda i najpogodniji za voće i povrće lošeg kvaliteta, znamo kakve su kontrole na granicama, da se ne obavljaju ili su rutinske. Bolje su kontrole nama u BiH, dolaze na naše plantaže, obilaze proizvođače, dobri su i savjetodavci”,, kaže Dragoja Dojčinović, predsjednik Udruženja voćara Republike Srpske.

Tvrdi da se sredstva koja nama nisu dostupna ili su zabranjena, napolju slobodno koriste.

“Više od 300 preparata nam je sad zabranjeno, a puno toga se, recimo, koristi u Turskoj, Španiji, zemljama koje su veliki proizvođači. Naša proizvodnja je dosta kvalitetnija. Uzimajte domaće voće i povrć. Iako možda nekad nije naoko lijepo, sigurno je ukusnije, kvalitetnije i bezbjednije”, tvrdi Dojčinović.

Vraćene pošiljke

Podsjetio je da je u martu ove godine Fitosanitarna inspekcija Republike Srpske zabranila uvoz dvije pošiljke jagoda težine 1.370 kilograma iz Albanije zbog potvrđenog povećanog sadržaja pesticida. Nešto prije toga, u Bosnu i Hercegovinu je zabranjen uvoz 27 tona krompira porijeklom iz Egipta.

“Sve pošiljke voća i povrća koje se uvoze podliježu obaveznim kontrolama i ne može se dogoditi da se uveze pošiljka a da prethodno nije pregledana. Definisani su zahtjevi kvaliteta koje proizvod mora ispunjavati da bi se mogao prometovati i ti parametri se kontrolišu putem laboratorijskih analiza. Za pošiljke za koje se analizom utvrdi da ne ispunjavaju osnovne uslove, zabranjuje se uvoz i nalaže njihovo vraćanje pošiljaocu ili uništavanje pod nadzorom nadležnog inspektora. Najveći rizik kod voća i povrća predstavlja nedozvoljena količina pesticida, mikotoksina i teških metala”, rekla je Dušanka Nikolić, portparolka Inspektorata Republike Srpske.

U ovoj godini je, dodaje Nikolićeva, prilikom uvoza nadležna fitosanitarna inspekcija za potrebe laboratorijskog ispitivanja uzela više od 800 uzoraka hrane biljnog porijekla, voća i povrća, koje se ispituje na prisustvo ostataka 170 aktivnih supstanci.

“U devet slučajeva je utvrđeno da uzorkovane pošiljke ne ispunjavaju propisane parametre bezbjednosti i kvaliteta. Kod šest je utvrđeno prisustvo pesticida iznad propisanih vrijednosti, dok je kod tri pošiljke utvrđeno da ne ispunjavaju parametre kvaliteta zbog truljenja i prisustva štetnih organizama”, precizirala je ona.

„U skladu sa evropskim propisima“

Direktor Agencije za bezbjednost hrane Bosne i Hercegovine Džemil Hajrić za Oslobođenje kaže da je voće i povrće koje dolazi na tržište BiH pod stalnom kontrolom. – Agencija u saradnji s nadležnim organima provodi kontrolne programe tokom godine, a posebno onaj vezan za ostatke pesticida, što je jedan od značajnijih hemijskih hazarda koji može ugroziti voće i povrće. Rezultati koje mi dobijemo svake godine govore da je ono što je na tržištu BiH u skladu sa evropskim propisima i ona odstupanja koja se javljaju s vremena na vrijeme su takođe tu negdje procentualno kao i u zemljama članicama EU. U BiH postoji sistem koji može da odgovori adekvatno i da povuče kompromitovanu hranu sa tržišta. Naravno, incidentne situacije ili neusklađeni proizvodi se uvijek mogu javiti na tržištu, ne samo u BiH – poručuje Hajrić.

Izvor: Bl portal