Godinama unazad sve je manje kvalitetnih domaćih sezonskih radnika na imanjima semberskih ratara, zbog čega su pojedini odlučili da “uvezu” radnu snagu iz susjedne Srbije, a neki su bili primorani da smanje proizvodnju.

Semberske njive ranije su, u ovo doba godine, bile pune sezonskih radnika. Radilo se, duže i napornije nego sada, uz manje dnevnice. Danas su uslovi znatno bolji, ali je dobrih radnika sve manje, kaže Đorđe Vakčić, poljoprivrednik iz Male Obarske.

“Pričali su mi da se radilo čitav jedan dan za jednu maramu, ili za kilu projina brašna, a radilo se od 7 do 7. Sada se radi od 7 do 5, a imamo i dva sata odmora – za doručak i ručak. 100 maraka, a to je 100 kilograma bijelog brašna”, pojašnjava Vakčić.

Kada je u pitanju starosna dob sezonskih radnika, iskustva su različita, mada preovlađuju oni srednje i starije životne dobi.

“Mlađa generacija je malo nježnija od nas. Nije to naučilo ni da zapne ni da se oznoji. Njemu smeta i kad je sunce i kad je kiša i kad je vjetar”, kaže Vakčić.

Nešto drugačije iskustvo ima jedan od većih proizvođača u Semberiji, Mladen Lazić iz Golog brda, koji tvrdi da radne snage ne manjka, već da dnevnice, koje se kreću od 80 do 100 KM, ne mogu svi da plate, jer podcjenjuju svoju robu, usled nedovoljne edukovanosti.

“Nije problem u radnoj snazi. Čak ima i dosta mladih koji hoće da rade u periodu ljetnog raspusta. Ima i “uvozne” radne snage iz Srbije. Imate ljude iz Crne bare, koji svakog dana dolaze kombijem – po 15, 20 radnika, koliko vam treba.

Međutim, problem je u proizvođačima, pošto je malo onih koji mogu da izdrže plaćanje dnevnica, jer su naučili da robu daju jeftino.

Problem je u edukaciji, jer kada proizvedu nešto, umjesto to da naplate od marku do dvije, s’ obzirom da su krastavac, paprika, paradajz, tokom čitave godine iz uvoza i to građani plaćaju po tri marke, a kad dođe semberska roba, bude 30 feninga kilogram. 30 feninga ne može da isplati radnika u toku dana“.)

Poljoprivrednici i sezonski radnici se slažu u jednom, a to je da mora postojati obostrana korist, interes i zadovoljstvo.

“Ja očekujem kad kod mene dođe radnik, da stvarno radi, Da doprinese i meni, a naravno i sebi. On isto tako očekuje da ga ja nagradim. Ja funkcionišem tako.

Da se uvjek nešto, ne pretjerano – veća satnica ili dnevnica, koja naravno mene neće da obori, a tim ljudima, koji žive od te svoje dnevnice, dosta dobro dođe. Nagradi radnika, šta je problem? Jer, kakav bih ja bio domaćin, a on radnik da ne možemo da zaradimo i njemu i meni?

Ne možemo gledati da se samo zarađuje meni. Ako zarađuje samo meni, to je kratkog daha, jer trebaće mi i drugi put”, pojašnjava Vakčić.

Dnevnica od 80 do 100 KM jeste dobra, ali se takođe mora uzeti u obzir da sezonci na suncu i visokoj temperaturi provode čitave dane, tokom 3 – 4 mjeseca i da od toga treba da žive godinu dana, a da uz to nemaju ni zdrvstveno, ni penziono osiguranje, osim ako ga sami ne uplate.

Sve ovo odbija radnike, posebno mlade, od ovog posla, te bi svakako država morala da iznađe rješenje za ovaj problem, ukoliko želi da ih zadrži na ovim prostorima i u poljoprivredi.

Izvor: Bijeljina Danas