Ratari u Srpskoj ostvarili su rekordan prinos pšenice, ali otkupna cijena od 35–38 feninga po kilogramu razočarala je poljoprivrednike. Premije i podsticaji stigli su u pravi čas i donekle spasili sezonu.

Ovogodišnji rod pšenice odavno predat u mlinove, slama balirana, a poljoprivredni proizvođači dobili su i premije za pšenicu koje su im stigle u pravi čas. Kažu, para mila kad god bila. Nisu zadovoljni ovogodišnjom otkupnom cijenom hljebnog žita od 35 – 38 pfeniga, ali jesu prinosom i podsticajima.

– Sreća nam je ove godine što smo imali prinos pšenice natprosječan, inače ne bi nas poklopili ni ovi podsticaji što dobijamo, znači bili bi u minusu, pošto je bila loša otkupna cijena pšenice skroz. Znate da jedna kifla košta kao kilogram pšenice, to nigdje nije bilo. Ja sam imao pšenicu na 330 dunuma, prninos je bio od 650 do 700 kg, a cijena od 34 – 36 u zavisnosti od kvaliteta. Treba da se pripremamo za jesenju sjetvu, repromaterijal, đubriva sjemena. Novac će se samo obrnuti i to je to – kaže Zoran Savatić iz Dijelova kod Bijeljine.

Da podsticaji održavaju proizvodnju slažu se i povrtari koji siju pšenicu radi plodoreda.

– Izvukao sam neki prosjek oko 850 kg, što je stvarno zadovoljavajuće. Nisam samo ja imao dobar prinos, mahom su svi imali dobar prinos, godina je pogodovala i ko je tretirao i ko nije imao je dobar prinos, a što se tiče cijene to je katastrofa bilo kakva matematika bilo ko da je pravi smiješno je pričati. 300 kg pšenice samo zakup i jedna usluga vršidbe, tako da ne pričamo šta se dalje dešava kakva je to katastrofa, međutim mi to moramo raditi, a jedina mjera to nije nikakva demagogija to je 50 maraka sigurnih po jednom dunumu koje se uradi i to je neka zarada – ističe Rade Jovičević iz Trnjaka.

Žali se na kašnjenje isplate podsticaja iz gradskog budžeta.

– Imamo problem sa gradskom vlašću u Bijeljini, nekako bilo orkestrirano kada su obećavali, ovo dođe momenat nije isplaćeno, ne samo to, dosta stvari, podsticaji za povrće i niz drugih stvari. Džaba dobre mjere ako ih ne prate finansije, ako ne može da se isplati. Ministarstvo poljoprivrede sve isplaćuje uredno. Imamo izuzetno dobar agrarni republički budžet, ne smije niko biti nezadovoljan što se tiče podsticajnih mjera – kaže Jovičević za portal InfoBijeljina.

Osim direktne podrške od 500 maraka po hektaru zasijane pšenice, ratari su imali i 80 maraka po hektaru za regresirano dizel gorivo. Za 4.080 poljoprivrednih proizvođača u Srpskoj, isplaćeno je 11 i po miliona maraka. Proizvodnja pšenice premirana je na više od 23.000 hektara, za 6.000 hektara većoj površini nego lani. Dinamika isplate novčanih podsticaja redovna.

Agrarni budžet već treću godinu zaredom iznosi rekordnih 180 miliona maraka. Kada se tome dodaju realizovani projekti sa Mađarskom i Bjelorusijom, u posljednje dvije i po godine, u unapređenje poljoprivredne proizvodnje uloženo je oko pola milijarde maraka, ističu u resornom ministarstvu.

Izvor: Info Bijeljina