Nekima će biti gore, nekima bolje, a neki (ako imaju sreće) možda neće osjetiti bilo kakve posljedice zbog prekomerne količine alkohola popijene prethodne večeri.

U istraživanjima, mamurluk se mjeri na skali od 0 do 11 (nula znači da nema posljedica, a deset je izuzetno težak mamurluk). Doktor Grejg Gan, profesor psihologije na Univerzitetu u Bristolu, sproveo je istraživanje u kome su ispitanici mamurluk ocjenjivali od jedan (veoma blag) do osam (težak) – dok su neka druga istraživanja došla do podataka da pet odsto ljudi  nema mamurluk.

Zašto se ne osjećamo svi isto iako smo isto popili? Očigledno da količina alkohola nije jedini kriterijum. Istraživači sada nastoje da istraže različite biološke i psihološke mehanizme koji bi mogli da utiču na naš doživljaj težine mamurluka.

Biološki mehanizmi

Neka istraživanja ukazuju da ljudi sa varijacijom gena ALDH2 prijavljuju da imaju težak mamurluk.

Kada konzumiramo alkohol, enzim dehidrogenaze ga razlaže u acetaldehid – protein važan za pojavu simptoma mamurluka. Međutim, varijanta gena ALDH2 ograničava razgradnju acetaldehida, što dovodi do većeg nakupljanja proteina – samim tim i do izraženijih simptoma mamurluka.

Starost i pol takođe mogu uticati na način na koji se doživljava mamurluk. Nedavna onlajn anketa sprovedena u Holandiji na uzorku od 761 konzumenta alkohola otkrila je da težina mamurluka opada sa godinama, čak i kada se prilagodi količina konzumiranog alkohola.

Zanimljivo je da su autori takođe ustanovili razlike u težini mamurluka između muškaraca i žena. Ove polne razlike bile su veće kod mlađih osoba koje piju, pri čemu su mladi (od 18 do 25 godina) muškarci imali tendenciju da prijavljuju teži mamurluk u poređenju sa mladim ženama koje piju. Međutim, trenutno nije poznato zašto postoje ove razlike.

Psihološki faktori

Određene psihološke osobine mogu biti povezane sa načinom na koji se mamurluk doživljava – uključujući anksioznost, depresiju, nivoe stresa, pa čak i crte ličnosti.

Ranija istraživanja su ukazivala da stepen neuroticizam, veoma česta crta ličnosti, može predvidjeti težinu mamurluka. Međutim, nedavno je ova pretpostavka osporena rezultatima druge studije koja nije pronašla vezu između mamurluka i ove crte ličnosti.

Ovo je donekle iznenađujuće, ako se ima u vidu da je ekstrovertnost (osobina ličnosti koju obično karakteriše društvenost i druželjubivost) pozitivno povezana sa konzumiranjem alkohola kod studenata – iako se čini da nije povezana sa gorim mamurlukom. Uprkos dokazima da je češće opijanje povezano sa ozbiljnijim iskustvima mamurluka.

Anksioznost, depresija i stres su takođe povezani sa ozbiljnijim mamurlukom. Svako od ovih raspoloženja povezano je sa „negativnom pristrasnošću“ – sklonošću da se svijet tumači u negativnom svjetlu. Rezultati do kojih je došao profesor Gan pokazuju da mamurluk utiče na ljude da negativno tumače svijet. Kao rezultat toga, mamurluk može pogoršati ovu negativnu pristrasnost, što dovodi do toga da se neki ljudi osjećaju gore od drugih.

Odbrambeni mehanizmi

Moguće je da način na koji se nosimo sa nepovoljnim situacijama može biti u osnovi varijacije u doživljaju mamurluka.

Istraživanja pokazuju da ljudi sa niskim pragom osjetljivosti na bol prijavljuju ozbiljniji mamurluk – što upućuje na zaključak da se fokusiraju na negativne simptome i da ih možda prenaglašavaju. I druge studije su takođe pokazale da ljudi koji imaju sklonost da se nose sa problemima tako što ih ignorišu ili negiraju, obično doživljavaju teži mamurluk.

Regulacija emocija je još jedan ključni psihološki mehanizam koji nam pomaže da se nosimo sa teškim situacijama tako što efikasno upravljamo i reagujemo na emocionalna iskustva. Zanimljivo je da, iako ljudi koji su mamurni prijavljuju da im je teže regulisati svoje emocije, to možda nije slučaj – sa istraživanjem koje pokazuje da su učesnici podjednako sposobni da kontrolišu svoj emocionalni odgovor u poređenju sa onima koji nisu bili mamurni. To bi moglo značiti da ljudi biraju lakše (ali manje efikasne) regulatorne strategije tokom mamurluka – kao što je izbjegavanje osjećanja krivice ili srama. Ali ovo tek treba da se utvrdi.

Šta možemo da uradimo?

Iako su istraživači možda identifikovali nekoliko prirodnih jedinjenja koja mogu ublažiti sveukupne simptome mamurluka, i dalje su potrebna dalja istraživanja kako bi se utvrdilo da li ih treba preporučiti za liječenje. U međuvremenu, na vama je da odredite najbolju strategiju da se izborite sa mamurlukom.

Ali jedna studija pokazuje da bi strategija koju studenti obično koriste kako bi se izborili sa mamurlukom – „zajedničkom patnjom“ i vezivanjem za svoja iskustva – mogla biti od pomoći u ublažavanju bar nekih negativnih emocionalnih efekata mamurluka. Briga o sopstvenom ličnom blagostanju uopšteno i pronalaženje boljih strategija za smanjenje nivoa stresa i usvajanje boljih odbrambenih mehanizama takođe vam može pomoći da se nosite sa negativnim posljedicama mamurluka.

Mada, naravno, ako zaista želite da izbjegnete mamurluk, uvijek možete izabrati bezalkoholne alternative, prenosi RTS.