Narednih dana uslediće drugi talas velikih vrućina ovog leta, a temperature bi, prema poslednjim prognozama meteorologa, u nekom trenutku ove i naredne sedmice trebalo da dostignu i 38 stepeni Celzijusa.
Vreli talas imali smo i posljednje sedmice u junu, a ekstremna vrućina koja smeta svima, posebno teško pada onima koji moraju da rade, prije svega, na otvorenom. Zakonima u Srbiji nije regulisano koji su to konkretno uslovi koje poslodavac mora da obezbjedi za rad zaposlenom u takvim okolnostima, kao ni iznad koje temperature su dužni da obustave rad.
Postoji, međutim, preporuka koju je Vlada usvojila još 2007, a u kojoj se kaže da poslodavci treba da organizuju rad na otvorenom na takav način da se izbjegne obavljanje teških fizičkih poslova kao i izlaganje direktnom sunčevom zračenju zaposlenih za vrijeme visokih spoljnih temperatura.
Pod visokim temperaturama podrazumjeva se ona iznad 36 stepeni Celzijusa, a tada je potrebno, ukoliko to dozvoljava proces rada, kako je navedeno u Preporuci, organizovati izbjegavanje fizičkih poslova na otvorenom i direktno sunčevo zračenje, prije svega, u periodu od 11 do 16 sati.
Kada zaposleni obavljaju poslove na otvorenom pri ovako visokim temperaturama poslodavci moraju da primenjuju Zakon o bezbjednosti i zdravlju na radu i podzakonske propise, a njihova obaveza jeste i da Aktom o procjeni rizika na radnom mjestu utvrdi rizike po bezbjednost i zdravlje zaposlenih.
Predsjednik Samostalnog sindikata zaposlenih u građevinarstvu Saša Torlaković kaže za Danas da su oni pre dvije godine u saradnji sa Upravom za bezbjednost i SES-om napravili brošuru o radu na visokim temperaturama u građevinarstvu.
“Zakonski nije oročena temperatura na kojoj se zaustavlja rad, sve ide na osnovu preporuke. Objašnjenje poslodavaca kada je bilo reči o tome jeste da je na svakom spratu temperatura za rad različita, kada je visokogradnja u pitanju. Međutim, oni koji grade puteve rade i na temperaturama od 70 stepeni, kada asfaltiraju”, napominje Torlaković.
Rad u takvim uslovima, kako kaže, nosi razne bolesti, poput toplotnog udara, a sve to oni su kao upozorenje stavili u brošuru i podijelili i radnicima i poslodavcima.
“Pitanje je koliko se to poštuje. Ali ono što bi trebalo da se obezbjedi jeste ili kraće radno vrijeme, preraspodjela posla gdje je moguće, rashladne sobe, sve ono što u nekim drugim državama već postoji”, ističe naš sagovornik.
Torlaković kaže da u većini evropskih zemalja nije zakonom regulisano iznad koje temperature se obustavlja rad, već da je to riješeno uglavnom preporukama.
I bez novih zakona postoji dovoljno propisa na osnovu kojih bi mogli da se kažnjavaju poslodavci koji ne poštuju obaveze koje imaju, kaže Ranka Savić, predsednica ASNS.
Izvor: Danas /Foto: Shutterstock