Svaki put kada je politika iznad ekonomije, ne mogu se dešavati dobre stvari, posebno za srednji i siromašni sloj stanovništva. U trenutku kada se politika vrati na svoj nivo, a ekonomija preuzme dominantnu poziciju, doći će do poboljšanja”, istakla je profesor dr Jadranka Đurović Todorović, sa Ekonomskog fakulteta u Nišu, na naučnom skupu o uticaju geopolitičkih promjena na nacionalne ekonomije, u organizaciji bijeljinskog Fakulteta poslovne ekonomije. 

“Nisam pretjerani optimista u situacija kada je politika iznad ekonomije. Pretjeralo se i sa ogromnom emisijom novca, nakon čega je uslijedio inflatorni talas, izazvan povećanom tražnjom. Onda nas je sustigla uvozna inflacija, izazvana rastom troškova energenata. Trenutno vodimo borbu s inflacijom u monetarnoj sferi i ona se ogleda u permanentnom povećanju referentnih kamatnih stopa. Sve dok se fiskalna politika ne uskladi sa monetarnom, pravih rezultata u obaranju inflacije neće biti, a neće ih biti I sve dok se ne izvrši temeljita poreska reforma”,istakla je profesor dr Đurović Todorović. 

Profesor dr  Vesna Petrović, dekan Fakulteta poslovne ekonomije, u ime domaćina ovog naučnog skupa, zahvalila se učesnicima skupa i suorganizatorima ekonomskih fakuleta iz Srbije, istakavši da su na ovom naučnom skupu zastupljeni radovi iz svih oblasti ekonomije, od računovodstva, finansija, fiskalne, monetarne, međunarodne i teorijske ekonomije. 

 

 “Tema ovogodišnjeg skupa je “Uticaj geopolitičkih promjena na nacionalnu ekonomiju” i ona neizostavno uključuje analizu uticaja globalnih promjena na nacionalne ekonomije. Izbor plenarnih govornika odražava trenutna geopolitička dešavanja u svijetu”, naglasila je profesor dr Vesna Petrović.  

Veliku pažnju izazvao je i naučni rad profesora dr Olge Trofimenko i profesora dr Sergeja Sutyrina, sa Univerziteta u Sankt Peterburgu koji je na plenarnoj sjednici izložila profesor dr Olga Trofimenko. 

 Globalni lideri gube snagu i moć 

“Današnji globalni lideri gube svoju snagu i moć. Na ovom skupu govoriću i o poziciji Ruske Federacije u okviru izloženosti ekonomskim sankcijama. Govoriću i o poslovnim mogućnostima privrednika u Ruskoj Federaciji. Mnogi strani investitori su napustili Rusiju, što je otvorilo mogućnost domaćim ruskim kompanijama da se brže razvijaju, kao i onima koje dolaze iz prijateljskih zemalja. U prošloj godini se na zapadu očekivalo da ruska ekonomija krahira, ali, te prognoze se nisu ostvarile. Ruska Federacija u oblasti ekonomije posluje prilično dobro. Smatram da nijedna ekonomija ne bi trebalo da bude isključena iz procesa globalizacije koji je i dalje prisutan”, istakla je profesor dr Olga Trofimenko.  

Profesor dr Milenko Krajišnik, član Fiskalnog savjeta Republike Srpske i dekan Ekonomskog fakulteta u Banjaluci istakao je da je ovo izuzetno značajan naučni skup, dostojan puno većih univerezitetskih kuća. 

“Tema je nikad aktuelnija. Svjetska naučna zajednica danas se pita, kakav će uticaj geopolitičke promjene imati na nacionalne ekonomije. To je posebno važno za malu i otvorenu ekonomoiju, kakva je ekonomija Republike Srpske. Puno je dobrih radova i prezentacija koje će dati odgovore na brojna pitanja.  

Ekonomija Republike Srpske dijeli sudbinu zemalja regiona 

Što se tiče Republike Srpske, mi dijelimo sudbinu zemalja iz okruženja i pod velikim smo uticajem dešavanja u zemljama, našim glavnim spoljnotrgovinskim partnerima. Još uvijek su svi indikatori makroekonomije pozitivni. Uvijek postoji mogućnost da se ova kriza u Ukrajini produži na duži  vremenski period, što bi izazvalo veće probleme i u Evropskoj uniji, ali i u državama koje se ekonomski naslanjaju na EU. Republika Srpska je fiskalno stabilna, ekonomski je još uvijek u pozitivnim stopama rasta i nadam se da će tako i ostati. Ukoliko se zaustavi ratni sukob u Ukrajini, nadam se i bržem oporavku Republike Srpske. Ozbiljan i dugoročan problem je nedostatak radne snage”, istakao je profesor dr Milenko Krajišnik. 

Za jedanaesti naučni skup “EkonBiz” prijavljena su 52 rada, a na skupu učestvuje 106 autora i koautora naučnih radova, od čega 47 učesnika iz Bosne i Hercegovine i 59 učesnika iz Srbije, Slovenije, Rusije, sa Kipra, iz Srbije i država okruženja.

 

Bijeljina.com