Paklene temperature i postkovid su dva najveća krivca

20.06.2022.

Pri ovako visokim temperaturama, kao što su danas, dolazi do širenja krvnih sudova, organizam se brani od viška toplote njihovim širenjem, to automatski rezultira sniženim krvnim pritiskom, osjećajem slabosti, malaksalošću, poremećajem svijesti odnosno nekom nesigurnošću pri hodu… – objašnjava prof. dr Miljko Ristić, kardiohirurg

Danima i noćima unazad ljekari Hitne pomoći, ali i drugih zdravstvenih ustanova u Srbiji imaju najviše posla zbog hroničnih bolesnika, prije svega kardiovaskularnih, a ne prođe ni dan a da bar jedna osoba ne premine na ulici uslijed srčanog udara.

Profesor Miljko Ristić, kardiohirurg i savjetnik direktora Instituta za kardiovaskulrane bolesti “Dedinje” kaže za Telegraf.rs da se sve to dešava zbog promjena vremenskih uslova, koje dovode do povećanog broja srčanih pacijenata, među kojima ima i onih koji imaju postkovid.

“Promejna vremenskih uslova sigurno se odražava na porast kardiovaskularnih pacijenata, i sigurno postoji veliki broj pacijenata koji imaju taj produženi postkovid sindrom koji se karakteriše slabošću srčanog mišića, pošto je u velikom broju slučajeva pacijenata koji su imali korona virus, oštećen srčani mišić “, navodi prof. dr Ristić.

Na pitanje koliko je povećan broj takvih pacijenata, objašnjava da ne postoji zvanična statistika koja bi mogla da kaže u kom je to procentu.

U svakom slučaju, taj broj pacijenata je povećan u odnosu na neku prošlu i pretprošlu godinu – kaže prof. Ristić.

Simptomi koji bi mogli da ukažu da postoji problem sa srcem, tačnije sa anginom pektoris, prema njegovim rečima su bol u sredogruđu, bol koji se širi u vrat i levu nadlakticu.

“To je veoma karakteristično da se radi o anagini pektoris, odnosno predinfarktnom stanju i ukazuje da treba da se uradi koronarografija. Sada postoji skener i u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije i kod nas u “Dedinju” da se uradi skenerska koronorarografija koja traje 3 minuta. Ona pokaže da li tu stvarno ima angine pektoris ili ne, ali mora da se proveri, nebitno da li skenerskom koronarografijom koja je jako jednostavna ili klasičnom, koja se i dan-danas radi naveliko “, objašnjava prof. Ristić:

Kada je reč o oslabljenom srčanom mišiću, ta slabost može da se dijagnostikuje za samo 10 minuta ultrazvukom. Na osnovu ultrazvuka se jasno kaže da li je srce oslabilo za 10 odsto, 15 odsto …