Noj i koza nerazdvojni prijatelji

25.02.2023. - Društvo

Roksanda Ivanović na svom imanju u selu Topolnica gaji životinje, a posebno mjesto u njenom srcu zauzima noj Indira, koja je u domaćinstvo porodice Ivanović došla prije 19 godina.

 

Ženka noja koju su nazvali Indira, sa još 12 nojeva u selo Topolnica došla je iz Mađarske sa svega šest mjeseci, piše Espreso. Roksanda Ivanović svoju otpremninu koju je uzela napuštajući fabriku tada, željela je baš da uloži u kupovinu ovih životinja koje oduvijek jako voljela.

– Jako volim životinje. Imam ih na svom imanju dosta. Što svojih što udomim svaku koja nema svoj dom. Tako sam iz radoznalosti pre svega i što mi je bilo zanimljivo tada, poželela da imam i nojeve. Tako da je 2004. godine ovo bila prva i jedina farma nojeva u ovom kraju, pa je predstavljala i pravu atrakciju. U početku nam je bilo malo teže za održavanje dok se nismo prilagodili, jer su to životinje koje ne pripadaju ovom podnevlju. Trebalo je da se priviknu na nas, na uslove, na ljude, decu koji su dolazili da ih vide da se fotografišu, ali i mi na njihove potrebe – priča Roksanda i nastavlja:

– Međutim, kako su godine prolazile, farma se smanjivala i danas je ostala samo naša ljubimica Indira. Ona uživa, prilagodila se i druži sa svim životinjama u svom ograđenom prostoru. Najviše joj prija koza Mina sa svojim jarićima, uvek su tu pored nje, tu je i ostala živina, kuce, mace… Najmanje voli krave, moram da priznam ali privikava se još na njihovo prisustvo. Inače, voli pažnju, jer zna da joj se poklanja – kaže Roksanda koja sa posebnom ljubavlju hrani Indiru kukuruzom, uz napomenu da joj je omiljena hrana djetelina, ali i voće i povrće.

– Ovo su jako otporne životinje i na uslove ali bolesti. Kvalitetne su kako nihovo perije koje jako skupo, koža, koriste se čak i nokti, jaja, meso koje kažu da je jako kvalitetno i ukusno. Mi smo ostale prodali, par je uginulo i ostala nam je samo Indira koju pazimo kao malo vode na dlanu – kroz smijeh priča ova žena, koja sa velikom ljubavlju pristupa i svakoj drugoj životinji koju ima u dvorištu.

– Najveća je radost kada mi deca dođu. Ćerka je u Nišu, sin u Zrenjaninu radi, pa kada stignu kolika je njihova radost kada vide svoju ljubimicu, toliko se i Indira njima obraduje na svoj način – ističe Roksanda.

 

izvor:Espreso/Glas Srpske/FOTO:Espreso/Glas Srpske