Bliže se praznici, a neizostavni dio svake trpeze su suvomesnati proizvodi. Na Zelenoj pijaci u Bijeljini, pored bogate ponude voća i povrća odnedavno svakog utorka i petka građani mogu da kupe visočko suvo goveđe, ovčije i kozije meso, sudžuku.

Visočkim mesarima problem nisu kilometri koje pređu dva puta sedmično da bi Bijeljincima ponudili svoje proizvode.

“Radimo ovaj posao 30 godina i odlučili smo da probamo da se probijemo i na tržište u Bijeljini i ponudimo nadaleko poznatu visočku pečenicu. Građani još ne znaju za nas, iznenade se kada vide šta sve nudimo, probaju, a onda i kupe. Sve je domaća roba. Uzgajamo stoku, kvalitetno je hranimo hranom koju sami proizvodimo, što je osnovni preduslov i za kvalitet suhog mesa. A onda prilikom sušenja pazimo da ne bude preslano i da se dovoljno osuši da ne ostane sirovo. To je osnova proizvodnje visočke pečenice”, pojašnjava za portal InfoBijeljina Osman Porča iz Visokog.

Od kompletnog govečeta nudi sve, ali za sada se, kaže, najviše traži suvo ovčije i kozije meso.

“Baš se traži stelja, ali i ovo ide pomalo, dok nas građani upoznaju biće nadam se bolje. Cijene se kreću od 30, 35, 40, 45 maraka po kilogramu govedina, a stelja 40 i 45 maraka. Građani znaju da je skupo suho meso, ne komentarišu, uklapaju se. Kupi ko koliko može, najčešće 500 grama ili kilogram. Uglavnom,kada probaju ne odu praznih ruku. Neko pazari za 20 maraka, neko za 40, zamiriše im pa da ih želja mine”, priča sa osmijehom Osman.

Nije se lako izboriti na tržištu zbog velike ponude, a male potražnje, zato je kvalitet presudan. Osman se bori da opstane u ovoj proizvodnjii nada se da će steći povjerenje građana Semberije.

“Volim stelju i drago mi je što je sada imamo i na pijaci u Bijeljini. Probala sam koziju, ali kupila sam ovčiju zbog djece. Malo stelje, malo pečenice, lagano pripremam prazničnu trpezu, lakše je kupovati pomalo nego odjednom”, kaže Mira Krajišnik koja je, kaže, kao dijete jela visočku pečenicu.

Bijeljina je od Visokog udaljena 200 kilometara. Osman priznaje da nije blizu, ali je odlučan da pijačnim danima dolazi u Bijeljinu, a svoje proizvode nudi i na pijacama u okolnim gradovima. Nekada se u šali govorilo da postoji viša, visoka i visočka škola, a onaj ko je završio visočku neprikosnoveni je trgovac. Trgovačka žica nije dovoljna, ako nemate šta da ponudite, a Osman opstaje, kaže, već tri decenije samo zahvaljujući kvalitetu – to je siguran put do kupca.

Izvor: Info Bijeljina / Foto: Info Bijeljina