“Baget slavi francuski način života, jer predstavlja svakodnevni ritual, sastavni element obroka, sinonim za deljenje i druženje“, prenosi Rojters reči Odri Azulej, generalne direktorke Uneska.

Baget, što znači “štap” ili “palica” predstavlja mekanu, izduženu veknu hleba sa hrskavom korom koja predstavlja simbol Francuske širom sveta i centralni je dio francuske ishrane u poslednjih 100 godina, mada mnogi veruju i mnogo duže.

Jedna legenda kaže da su pekari Napoleona Bonaparte smislili izduženi oblik hljeba kako bi trupama olakšali nošenje, dok druga tvrdi da je baget izmislio austrijski pekar August Zang.

Baget se prodaje za evro po komadu. Iako je potrošnja bageta opala tokom poslednjih decenija, Francuska i dalje proizvodi oko 16 miliona vekni dnevno, odnosno skoro ssest milijardi bageta godišnje. Tjesto za baget, umešeno od brašna, vode, soli i kvasca, mora da odstoji od 15 do 20 sati na temperaturi između ccetiri i ssest stepeni Celzijusa, navodi Udruženje francuskih pekara.