Kada su se Srpkinja Nina Pantić (28) i Egipćanin Muhamed Jahia, zvani Šika (31), 2017. godine upoznali u Kairu, nisu ni slutili da sudbina za njih ima poseban plan i da će ih spojiti nekoliko godina kasnije. Iako to nije bila ljubav na prvi pogled, to je, vjeruju sada, ljubav za cijeli život.

Nina i Šika vjenčali su se u Kairu, a, kako Šika ima i sudanske krvi, njihova svadba je bila zanimljivi miks raznih običaja – igralo se srpsko kolo, sudanski tradicionalni ples, egipatske igre…

Ovaj par živi u Beogradu, a Nina priča za Kurir kako je njihova romansa počela.

“Studirala sam arapski i u Egipat sam otišla 2017. preko studentske razmene, kako bih usavršila jezik. Šika je volontirao za tu studentsku organizaciju i dočekivao studente koji dolaze iz inostranstva. Međutim, tamo nismo imali neku komunikaciju. Bilo je puno ljudi, hiljadu puta smo se mimoišli. Slučajno smo se sreli, sećam se, na nekoj velikoj pijaci u Egiptu i tu smo razmenili samo par reči. Nismo se uopšte dopali jedno drugom. Izgledao mi je dosta ozbiljno, uštogljeno, a ja sam njemu delovala potpuno suprotno – bučna, puna energije, kao puštena sa lanca” – šali se ona.

Da su pogriješli u prvim utiscima zapravo su shvatili tek kada se Nina, nakon dva mjeseca u Kairu, vratila u Beograd. Počeli su da se dopisuju i shvatili da im to jako prija.

Dvije godine nakon prvog susreta, Nina je ponovo došla u Egipat, sa namjerom da tu ostane duže.

“Igrom slučaja desilo se da je moja cimerka bila u vezi sa Šikinim bliskim drugom. Izlazili smo kao grupa, provodili smo vreme zajedno… Društvo je počelo da primećuje da tu nešto ima, namigivali su, zezali nas malo… tada smo shvatili da se dopadamo jedno drugom. Na kraju mi je vrlo direktno rekao: “Ti se meni dopadaš” – prisjeća se Nina sa osmjehom.

I tako, sudbina ih je nekoliko puta gurkala jedno ka drugom. I sama Ninina odluka da studira arapski i egipatski je, na neki način, bila slučajnost.

I u Egiptu misle da je svakog gosta tri dana dosta

Nina se bojala da će Šiki biti teško da se navikne na život u Srbiji, međutim on stalno potencira to da su ove dvije kulture nevjerovatno slične.

Prvo, ljudi su slični. Drugo, i kuhinja je slična. Mnoga kuvana jela koja mi jedemo ovde, jedu i oni, s tim što su naša jela uglavnom sa svinjetinom, a njihova sa govedinom. I malo su više začinjena… Ali i oni imaju sarme, punjene paprike, musaku… Čak su i neke fraze slične. Mislila sam da naša izreka: “Svakog gosta, tri dana dosta”, postoji samo kod nas, ali i u Egiptu imaju nešto slično.

Nina se bojala da će Šiki biti teško da se navikne na život u Srbiji, međutim on stalno potencira to da su ove dvije kulture nevjerovatno slične.

Prvo, ljudi su slični. Drugo, i kuhinja je slična. Mnoga kuvana jela koja mi jedemo ovde, jedu i oni, s tim što su naša jela uglavnom sa svinjetinom, a njihova sa govedinom. I malo su više začinjena… Ali i oni imaju sarme, punjene paprike, musaku… Čak su i neke fraze slične. Mislila sam da naša izreka: “Svakog gosta, tri dana dosta”, postoji samo kod nas, ali i u Egiptu imaju nešto slično.

U srednjoj školi sam studirala nemački jezik i logičan korak je bio da upišem taj jezik, i onda sam jednom kod tetke čula neku arapsku pesmu i mnogo mi se dopala, počela sam da razmišljam u tom pravcu i u poslednjem trenutku promenila mišljenje.

Nina kaže da joj se u vezi sa Egiptom najviše dopadaju ljudi. Iako je Kairo grad od preko 20 miliona ljudi, svi su, kaže, srdačni, prisni, prijatni, živi, vole da razgovaraju…

“Svi te pozdravlju, svi hoće da pomognu… To me je oduševilo”.

Sedam, osam mjeseci su živjeli u Egiptu, a nakon toga se Nina vratila u Srbiju. Nekoliko mjeseci kasnije i Šika je došao u glavni grad Srbije.

“Pribojavao se da će ljudi biti hladni, nepristupačni i kada je došao baš se prijatno iznenadio što je upravo suprotno. To ga je najviše kupilo, ali i priroda, jer, naravno, u Egiptu nema mnogo zelenila”.

Šika se savršeno uklopio i u Nininu porodicu, svi ga obožavaju, kao i nju njegova familija iz Egipta. Vjenčanje je bilo neobično lijepo.

Pojedinci pričaju da je samo htio vizu

Nina kaže da su svi njeni prijatelji prihvatili njenog izabranika i da su ljudi u Srbiji mahom srdačni i nemaju predrasude. Osim pojedinaca na mrežama.

“Na mrežama ljudi imaju svakakve komentare – da je došao ovde samo zato što želi vizu i da pobegne iz Egipta, da je siromašan, da nije pametan kao naši ljudi, da me neće puštati iz kuće zato što je musliman. Razni su komentari, ali je to mali broj ljudi. Sa druge strane, naša okolina, komšije, porodica, prijatelji, poznanici su svi srdačni, ljubazni i podržavajući”.

Nina kaže da su svi njeni prijatelji prihvatili njenog izabranika i da su ljudi u Srbiji mahom srdačni i nemaju predrasude. Osim pojedinaca na mrežama.

“Na mrežama ljudi imaju svakakve komentare – da je došao ovde samo zato što želi vizu i da pobegne iz Egipta, da je siromašan, da nije pametan kao naši ljudi, da me neće puštati iz kuće zato što je musliman. Razni su komentari, ali je to mali broj ljudi. Sa druge strane, naša okolina, komšije, porodica, prijatelji, poznanici su svi srdačni, ljubazni i podržavajući. Bila je to velika svadba jer je Šika iz velike porodice. Bili smo obučeni u sudansku nošnju. Kada smo ulazili jedan bend je, po sudanskoj tradiciji, igrao oko nas. Palila se neka vrsta kandila, a svi gosti su u povorci igrali iza nas”.

Nina kaže da, uprkos kulturološkim razlikama, nikada nije upoznala osobu sličniju njoj.

“Što se tiče vjerovanja i Šika i ja smo vjernici i naprosto slavimo sve bitne praznike, on čak i posti nekad. Oboje uživamo u kulturi onog drugog. Sve te različitosti me obogaćuju kao osobu, a vjerujem i njega”.

Izvor: Kurir