Od 2006. godine uz knjižicu kod stomatologa u Srbiji mogu samo djeca, studenti, trudnice i socijalno ugroženi.

“Batutovo” istraživanje pokazuje da se zdravlje zuba značajno pogoršalo. Samo 16,5 odsto stanovnika Srbije ima svoje zube, a čak 700.000 ljudi nema nijedan zub. Ova loša statistika mogla bi da se promokeni ako se izmeni Zakon o zdravstvenom osiguranju.

Dekan Stomatološkog fakulteta Aleksa Marković kaže za RTS da nigde u svetu, pa ni u regionu nije kao u Srbiji i da je potreban povratak državne stomatologije.

Stomatolozi Doma zdravlja Vračar trebalo bi mjesečno da urade 22 proteze, a ne urade nijednu, jer je protetičar otišao u penziju prošle godine. Dnevna norma je 12 popravki ili 15 hitnih intervencija. Propisana je i norma za broj stomatologa prema broju stanovnika, pa bi u tom domu zdravlja trebalo da ih bude 14, međutim ima ih 10. Ništa bolja situacija nije ni u drugim domovima zdravlja.

“Površinske plombe plaćaju se 1.350 dinara, vađenje zuba je 800, 1.000 ili 2.000 dinara. To je karakteristično za naš Dom zdravlja. U svakom domu zdravlja su drugačije cene, sve zavisi od upravnog odbora”, kaže Ana Vulanović, načelnik službe Doma zdravlja Vračar.

U Udruženju privatnih stomatologa Srbije kažu da su spremni da prihvate da bar pet osnovnih usluga, poput vađenja i popravke zuba ili skidanja kamenca, ide na račun Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

“Privatna praksa trenutno poseduje preko 3.000 ordinacija na teritoriji Srbije i bukvalno sutra može da počne da pruža besplatne usluge građanima samo uz dogovor sa našim Fondom. Ne tražimo veliki broj usluga koje će da nam opredeli fond, neka opredeli to što je smislio da ima para, neka to bude pet usluga u privatnim ordinacijama, deset, ali privatna praksa Republike Srbije može sutra da krene u realizaciju tog plana”, ističe dr Zoran Varga, predsjednik Udruženja privatnih stomatologa Srbije.

Prema podacima Instituta “Batut”, samo 16,5 odsto stanovnika Srbije ima svoje zube, a čak 700.000 ljudi nema nijedan zub. Ova loša statistika mogla bi da se promeni ako se izmeni Zakon o zdravstvenom osiguranju. To bi omogućilo i da se zaposli više od 1.200 stomatologa, ali i da se opet otvori hitna služba za popravku zuba “Mažestik” koja će dežurati noću.

“Sama radna mesta, oprema, stomatološki materijal nisu jeftini, ali sa nekim racionalnim pristupom, sa dobrim planom i organizacijom mislim da je to apsolutno moguće i izvodljivo”, napominje Vojkan Lazić, prodekan za finansije Stomatološkog fakulteta.

Nigde u svijetu nisu besplatne sve stomatološke usluge, pa tako nešto ne treba ni očekivati. Međutim, građanima treba omogućiti da u Domu zdravlja dobiju sve što im je potrebno da bi mogli da očuvaju zdravlje zuba.

Aleksa Marković kaže za RTS da Srbiji treba povratak državne stomatologije. Podseća da je 2006. godine donet zakon da zdravstveno osiguranje pokriva stomatološke usluge do 25. godine i posle 65 godina starosti.

“Tada je i veliki broj naših kolega dobio otkaz u domovima zdravlja i prema njima je učinjena velika nepravda. Danas imate u Srbiji oko 5.600 privatnih stomatologa i oko 2.400 stomatologa koji rade u državnoj službi. To je nedovoljno. Svakako da treba vratiti stomatologiju u domove zdravlja, ali treba napraviti određene pakete. Jednostavno, stomatološke usluge su dosta skupe, ali osnovne usluge ili paket usluga kao što su popravke zuba, vađenje zuba, lečenje zuba treba omogućiti”, navodi Marković.

Nekada su u Beogradu imali “Mažestik” i zdravstvenu stanicu “Ivan Milutinović” koje su radile 24 sata i gdje se odlazilo ako vas u toku noći zaboli zub. Međutim, one su prestale sa radom. Ni Stomatološki fakultet nema dežurstva.

“Nama 24 časa radi Klinika za maksilofacijalnu hirurgiju i oni u toku noći primaju dosta pacijenata sa bolom, ali njihova osnovna delatnost je lečenje i zbrinjavanje povređenih u toku noći, nekih većih krvarenja. Tako da oni jednostavno nemaju kapacitete da vade zube ili da leče zube. Znači, u Beogradu trenutno ne postoji državna ustanova koja radi 24 časa gde bi vi kao pacijent mogli da odete ukoliko imate zubobolju”, naglašava Marković.

Navodi da ima nekih privatnih klinika koje rade 24 sata, ali da to košta.

“Beograd i uopšte Srbija zaslužuju da imaju 24 časa stomatološku službu koja će da primi pacijente kada dođu”, poručuje Marković.

Ipak interesovanje studenata za Stomatološki fakultet je veliko. Profesor Marković navodi da godišnje u Beogradu diplomira između 100 i 150 studenta. Ističe da studije stomatologije postoje i u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Kosovskoj Mitrovici, kao i jedan privatni fakultet.

“Neki od njih nalaze posao u privatnoj praksi, neki rade za neke farmaceutske kuće, nažalost, a završili su stomatologiju. Neki odlaze i van zemlje. Tako da ovim pokretanjem bi se otvorio veliki broj novih radnih mesta za mlade ljude”, ističe Marković i dodaje da ima i nezaposlenih stomatologa.

Kada je reč o Stomatološkom fakultetu u Beogradu, navodi da građani mogu besplatno da popravljaju zube u okviru studentskih vježbi.

“Da ne bude zablude, uvek je ili asistent ili nastavnik uz njih da kontroliše. I kod nas su sve usluge besplatne na studentskim vežbama. Znači, počevši od lečenja, plombiranja zuba, lečenja zuba, vađenja zuba. Izrada protetskih radova, što se retko može dobiti besplatno, na studentskim vežbama je potpuno besplatna”, dodaje Marković.

Poručuje pacijentima da je to ipak ograničen broj, jer ne mogu da prime sve ljude koji su zainteresovani.

Na pitanje koliko bi vremena bilo potrebno da se besplatne stomatološke usluge vrate u domove zdravlja, doktor Marković kaže da je neophodan prijem novih stomatologa.

“Mislim da bi prijemom novih stomatologa to brzo moglo da se pokrene, ali ne bi moglo da se reši brzo, jer je potrebno i vreme za obnovu opreme. Ali jedno od rešenja je da za određeni paket usluga RFZO potpiše ugovor sa privatnim ordinacijama, što je rešenje za početak”, poručuje Marković.

Ističe i da se nada će prvim zasjedanjem nove Skupštine doći do izglasavanja zakona i da će građani ponovo imati besplatne osnovne stomatološke usluge.

Izvor: Bl portal