Prosječna neto plata u BiH u julu ove godine iznosila je 1. 601 KM, pokazuju zvanični podaci koje je objavila Agencija za statistiku BiH.

Plata je u odnosu na prethodni mjesec nominalno veća za dva odsto, a realno za 1,8 odsto. Kada je o godišnjem poređenju riječ, prosječna neto plata u sedmom mjesecu u odnosu na isti mjesec prethodne godine nominalno je viša za 14,8 odsto, a realno za 9,5 odsto. Koliko ona prati cijenu potrošačke korpe?

Prema podacima Saveza samostalnih sindikata Bosne i Hercegovine, potrošačka korpa za juli mjesec iznosila je 3.202,70 KM, a za mjesec august 3.541,80 KM, što predstavlja porast od 10,59 odsto.

Dakle, prosječna plata u BiH pokriva tek oko 45,2 odsto mjesečnih troškova potrošačke korpe. Da bi sustigla njen rast, plata bi se morala povećati za 121,2 odsto, a da bi pružila “solidan” život, što znači 20 odsto više od potrošačke korpe, što bi uključivalo pristojan život, štednju ili nepredviđene troškove, morala bi porasti za 165,4 odsto, tj. lični dohodak bi trebao iznositi oko 4.000 KM. Takođe, inflacija od 4,8 odsto čini realni standard još nižim, jer ima manju kupovnu moć nego prošle godine. Iako plata iznosi 1.601 KM, realno “vrijedi” oko 1.527 KM.

U drugom kvartalu 2025. godine, radnu snagu činilo je 1,405 miliona osoba od kojih je 1,221 milion (86,9%) zaposlenih i 184 hiljada (13,1%) nezaposlenih.

U poređenju sa prethodnim kvartalom, broj zaposlenih osoba se povećao za 0,7 %, dok se broj nezaposlenih osoba smanjio za 1,8%.

Stopa aktivnosti je bila 48,9 odsto, stopa zaposlenosti 42,5 odsto, stopa nezaposlenosti 13,1 odsto i stopa neaktivnosti 51,1 odsto. Od ukupnog broja radne snage, 60,5 odsto su muškarci, a 39,5 odsto su žene.

Ovakvi podaci pokazuju da je samo polovina građana radno aktivna na tržištu rada. Stopa neaktivnog stanovništva od 51,1 odsto pokazuje da više od polovine ljudi nije ekonomski angažovano, dakle niti radi niti traži posao. Uzimajući u obzir da je u EU stopa zaposlenosti oko 76 odsto, Bosna i Hercegovina daleko je ispod tog nivoa. Tu se primjećuje i značajan polni disbalans zbog manjeg broja zaposlenih žena i njihovu visoku stopu neaktivnosti.

Od ukupne radne snage 66,5 odsto osoba pripada starosnoj dobi od 25 do 49 godina, 26,6 odsto starosnoj dobi od 50 do 64 godine, 5,9 odsto od 15 do 24 godine i 1,0 odsto 65 i više godina. Ovi podaci ukazuju na relativno zrelu radnu snagu, koja ulazi u fazu starenja. Znakovit je i podatak da zaposlenost mladih iznosi tek 5.9 odsto.

Najveće učešće u obrazovnoj strukturi onih koji čine radnu snagu, imaju osobe sa završenom srednjom školom i to 69,1 odsto, zatim slijede osobe sa završenom višom školom, fakultetom, magisterijem, doktoratom 21,8 odsto i osobe sa završenom osnovnom školom ili nižim obrazovanjem 9,1 odsto.

Obrazovna struktura nezaposlenih osoba pokazuje da 69,9 odsto osoba ima završenu srednju školu, slijede osobe sa završenom osnovnom školom ili nižim obrazovanjem 15,6 odsto i osobe sa završenom višom školom, fakultetom, magisterijem, doktoratom 14,5 odsto.

Zaposlenih je najviše u uslužnim djelatnostima (59,4 odsto), zatim industriji i građevinarstvu (33,2 odsto), a 7,3 odsto se odnosi na poljoprivredu, šumarstvo i ribolov, piše Forbes.

Iako minimalna plata u Bosni i Hercegovini raste, njen stvarni značaj slabi zbog porasta stope inflacije, visoke neaktivnosti, demografskih izazova…, koji sve više opterećuju ekonomski sistem.

Izvor: Srpska info