Sve mi je namješteno, ubistvo Bogdanovića sam priznao pod prisilom

12.12.2023. - Aktuelno

Dalibor Mandić, osumnjičaeni za svirepo ubistvo Ariela Bogdanovića, skoro četiri sata je svjedočio u banjalučkom Okružnom sudu, a njegov šokantan iskaz izazvao je negodovanje u sudnici.

banjaluka

“Za ubistvo Ariela Bogdanovića saznao sam iz medija, bio sam šokiran. Užas! Niko nije zaslužio tako nešto”, rekao je Mandić, dodajući da on nema veza sa ubistvom, te da mu je sve namješteno, a zločin je priznao pod prisilom.

Za nastradalog Bogdanovića je rekao da su bili u korektnim odnosima, te da nikada nisu imali konflikte, a dva-tri puta su zajedno išli na posao i razgovarali.

Kako je naveo, sa Bogdanovićem i ostalim kolegama koji su mu bili bliski nije mnogo komunicirao jer su bili mnogo mlađi i nije imao zajedničke teme sa njima.

Rekonstruisao svoje kretanje kobnog dana

Kobnog dana, kako je rekao Mandić, imao je uobičajen radni dan, a došao je oko 18 časova s posla, “prezalogajio”, uključio veš-mašinu i prelistao novine, a potom se spremio za trčanje, obukavši sivi duks i crnu trenerku, a uzeo je i ruksak.

Kako je naveo, otišao je do sportskih terena u kampusu, a desetak minuta proveo je sa dvojicom sportista.

Vratio se, kako kaže, do stana, te obukao drugi duks i otišao u teretanu.

Kada je izlazio, kako kaže, vidio je na parkingu dvojicu muškaraca “ozbiljnog pogleda” i “četvrtastih crta lica”, koji su mu “djelovali kriminalno”.

Oko 21 čas, kako je naveo, došao je u teretanu, a kada se poslije sat vremena vratio u stan, zatekao je otvorena vrata i “crveni predmet – jaknu okačenu na kvaku”.

“Mislio sam da me neko zeza. Bio je tu i metalni vinski čep na stoliću. Pokušao sam shvatiti i nisam našao objašnjenje kakvu poruku mi neko šalje”, rekao je Mandić.

Kako je naveo, presvukao se i legao da pročita novine, pa je saznao za zločin.

“Čitao sam “Nezavisne” i vidio da se dogodilo ubistvo u kampusu na pumpi. Saznao sam da se radi o Arielu. Ostao sam u šoku”, kazao je Mandić.

Kako je naveo, vidio je snimak ubistva i da je počinilac u crvenoj jakni.

“Prekid programa. Došao sam kući, našao sam nešto. Automatski sam povezao i posumnjao da neko hoće da mi namjesti”, rekao je optuženi.

Prema njegovim riječima, prepao se jer je shvatio da je bio “na bliskoj lokaciji u kampusu”, ali je negirao umiješanost u ubistvo.

On je rekao i da je crvenu jaknu i svoj sivi duks bacio u kontejner, a na pitanje zašto je to uradio, odgovorio je “da ga ne bi povezivali sa zločinom, koji nije uradio”. 

Na pitanje sudije Uletilovića zašto je bacio i svoj duks, on je rekao da je to uradio jer je u razlici oko pola časa od ubistva prolazio u tom duksu. 

Takođe je kazao da misli da crvenu jaknu koja je kod njega ostavljena nije koristio ubica, te da mu je to ostavljeno da ga uplaši. Ispričao je da je zbog stresa prošetao po gradu, a da mu je oko tri sata iza ponoći neko lupao na vrata i otvorio je tek kad je vidio policijsku značku.

Tvrdi da je sve priznao pod prisilom

Kako je naveo Mandić, zločin je priznao u policiji nakon višečasovnog ispitivanja i to samo zbog pritisaka i zlostavljanja, iako je rekao da ga niko nije tukao, već da je “osjetio da će biti razbijen”.

Tvrdio je da mu je “inspektor Todorović” govorio da zna da je on to uradio i da samo treba da prizna i kaže šta je motiv. 

“Govorio sam da nisam to uradio. Ispitivanje je trajalo 13 časova i kad sam ostao s njim nasamo, izvukao me za lisice, vezao za stubište i urlao. Rekao sam: Dobro, čovječe, reći ću šta god hoćeš, daj papir, napiši šta hoćeš, potpisaću. On je ispričao kako se sve desilo i ja sam potvrdio da je bilo tako”, rekao je Mandić.

Kada su ga pitali šta je sa nožem, kazao je da ga je bacio u Vrbas.

“Noža nema, izmislio sam da sam ga bacio kod Rebrovačkog groblja, a nisam tu ni bio. Natjerali su me da napravim rekonstrukciju događaja i stavim se u ulogu počinioca. Čekao sam samo da dođem ovdje i kažem”, rekao je optuženi.

I pred tužiocem je kazao da stoji iza svega što je prethodno izjavio, a bio je, kako kaže, “u polusvjesnom delirijumu”, jer je bio gladan, nenaspavan, žedan i iscrpljen.

Skoro dva sata do detalja opisivao svoj život, te užu i širu porodicu.

Pričao je o komunizmu, majčinoj bolesti i silovanju, te da su mu ubijeni baba i djed, a pominjao je i fakultet, vezu, podstanarski život u nekoliko desetina stanova u kojima je često mijenjao brave jer je u skoro svaki “neko ulazio”.

Pričao je i o “sumnjivim likovima”, kratkom radnom iskustvu, “nepristojnim ponudama”, ali i o mačetu koje mu je nestalo iz stana, plinskoj boci koja se “sama ispraznila”, a pomenuo je čak i to kako se jedno jutro probudio sa izdepiliranom nogom, te je posumnjao da mu je “neko nešto sipao u mlijeko”.

Mandića terete za teško ubistvo počinjeno na svirep ili podmukao način 2. decembra prošle godine oko 19.35 časova na Bulevaru srpske vojske.

Mandić je, u namjeri da ga ubije, pratio Bogdanovića, koji je išao iz pravca Tržnog centra “Delta planet” prema Rebrovačkom mostu. Sustigao ga je u blizini studentskog kampusa i ubo nožem u predjelu gornjeg dijela trupa, nakon čega je Bogdanović ranjen počeo da bježi, te je prešao kolovoz Bulevara srpske vojske i pao kod benzinske pumpe. Mandić mu je pritrčao, te ga nožem ubo osam puta.

Izvor: Nezavisne / Autor: Ljiljana Radić