Poledica je napravila problem jutros u Beogradu, vozila su proklizavala, bilo je saobraćajnih nezgoda, a čak su i ortopedi imali pune ruke posla zbog pada na ledu.

Iz Hitne pomoći su rekli da je svaki drugi poziv od sedam sati, kada su građani masovno krenuli na posao, bio zbog pada na ledu.

Inače, obaveza održavanja javnih površina bezbjednim za kretanje je na gradu ili opštini, a posao uklanjanje snijega i leda može biti povjeren i nekom preduzeću. Mnogim lokalnim odlukama propisana je obaveza i stanara da uklanjaju snijeg i led sa javnih površina koje se nalaze ispred njihovih zgrada.

Odšteta

Naplata novca za povrede koje Beograđani zadobiju poslije pada na neočišćenim trotoarima od snijega ili leda mogu ići na teret skupština stanara, preduzeća ili pojedinaca, kao i javnih gradskih preduzeća. U slučaju da stanari ili preduzeća posjeduju polisu osiguranja od odgovornosti, građani će se za naknadu štete obratiti osiguravajućoj kući. U suprotnom, utjerivanje dugova i odšteta mogući su dogovorom ili sudskim putem.

Čišćenje ulaza i trotoara u širini od pet metara ispred zgrada ili stambenih objekata isključivo je u nadležnosti stanara. Ostatak javnih površina održavaće nadležne gradske službe. Osim od ličnih osiguranja za nezgode, građani odštetu mogu tražiti i kao oštećenici, po osnovu osiguranja odgovornosti za štete pričinjene trećim licima.

Ukoliko pravno ili fizičko lice koje je odgovorno za nastanak povrede nema zaključeno osiguranje svoje odgovornosti za štete pričinjene trećim licima, tada se odšteta ostvaruje sudskim putem, piše na sajtu “povredeusaobraćaju”.

Odštetne zahtjeve prema opštinskim upravama ili skupštinama zgrada, ispred kojih se dogodila povreda, građani bi trebalo da ispostave navedenim pravnim licima. Praksa pokazuje da opštinske i gradske uprave uglavnom imaju ugovorena osiguranja od odgovornosti, a visina nadoknade za nematerijalnu štetu zavisi od limita koji je ugovoren sa osiguravačem.

Kakva je procedura

Advokat Željko Simić rekao je ranije da u slučaju pada na ledu, bez obzira da li se radi o javnoj ili privatnoj površini, procedura je uvijek ista.

“Kao prvo treba se pobrinuti za neku pomoć, naravno medicinsku ako za to ima potrebe. U želji da se što prije medicinski zbrinu ljudi zaboravljaju šta je neophodno da bi se dokazala autentičnost događaja”, upozorio je jednom prilikom advokat Željko Simić.

Dodao je da medicinska dokumentacija nije dovoljna jer, kako kaže, neko može da se oklizne ispred svog stana, neko ga doveze ispred tržnog centra, on pozove hitnu pomoć i tvrdi kako se baš tu okliznuo. Stoga je važno da postoji svjedok.

“Najveća greška koja može da se desi, priđu osobe da pomognu toj osobi, sačekaju hitnu pomoć i odu. Ljudi se ne sjete da razmijene kontakt sa njima. Tu se napravi greška, jer su oni dokazno sredstvo. Bitno je takođe i fotografisati sa određene distance mjesto gdje se to odigralo, ljudi često naprave grešku jer slikaju previše izbliza mjesto, onda nije moguće utvrditi da li je to baš tačno to mjesto”, kazao je ranije advokat.

Može se dobiti odšteta koja iznosi i više od 600.000 dinara, zavisno od težine povrede, kaže advokat.

“Može naknada da ide i iznad 600.000 dinara, zavisi šta se dogodilo. Imamo i situacije smrtnog ishoda. Zavisi kakve su se povrede desile, a ponekada lakše povrede mogu imati teži proces liječenja”, rekao je tada Simić.

Odšteta za pad na ledu na autobuskim stajalištima i u GSP prevozu

Za uređenje autobuskih stajališta, kao i njihovo čišćenje u smislu obavještavanja nadležnih službi, zadužena je Direkcija za javni prevoz. Ipak, za odštetu za povrede nastale prilikom ulaska i izlaska iz autobusa obraćaju se GSP. GSP plaća i odštetu ukoliko se putnik okliznuo prilikom ulaska ili izlaska iz vozila. Svaki putnik u javnom prevozu osiguran je bez obzira na to ima li kartu ili ne, a takođe su osigurani i putnici na stajalištima koji zadobiju povredu dok ulaze ili izlaze iz vozila, piše na sajtu “povredeusaobraćaju”. Rok za potraživanje naknade štete regulisan je Zakonom o obligacionim odnosima. On iznosi tri godine od momenta kada je oštećeni saznao za štetu. U svakom slučaju ovo potraživanje zastarijeva protekom pet godina od kad je šteta nastala.

Izvor: Bl portal