Glumci Gradskog pozorišta “Semberija” maestralno su sinoć odigrali “Pevanje i ćutanje Sofke Nikolić”, predstavu rađenu po tekstu nenadmašnog Milivoja Mlađenovića, u režiji i adaptaciji Sonje Petrović.

Rediteljka Sonja Petrović kaže za “Bijeljina.com” da je Sofka za nju bila izuzetno inspirativna i značajna.

“Puno sam naučila istražujućio njen život. Pre toga nisam puno znala o Sofki. Moj deda je bio fan Sofke Nikolić. Od njega sam čula za Sofku i Sofkinu muziku. Nije to bilo blisko mom senzibilitetu, međutim, kada sam dublje zagrebala u njen život i način pevanja, koji je skoro neverovatan i nešto što danas ne postoji, vidi se to i u samoj predstavi, pokušali smo da se bavimo njenim duševnim stanjem i njenim unutrašnjim svetom i životom, a ne samo biografskim podacima. Oslonili smo se na neke biografske podatke, ali to nije okosnica ove predstave.

Ćutanje i pjevanje Sofke Nikolić

Okosnica predstave je, zašto je Sofka zaćutala, odnosno zašto je prestala da peva. To je ono što je meni dramski bilo najinteresantnije kao tema. Negdje sam se zapitala, zašto je Sofka samu sebe kaznila, odricanjem od talenta. Na ivici nekog bogohuljenja je ne deliti talenat i ono što ti je dato, ne deliti sa drugima. Bavili smo se time kako je ona preživljavala tu krivicu zbog smrti svoje kćerke Mariole, kao i time na koji način je ta krivica rasla u njoj i otelotvorila se u bol u grlu, zbog čega nije mogla ponovo da zapeva. Predstava ima dve kontrastne strane, pevanje i ćutanje. Polazišna tačka je period ćutanja i starosti, vreme u kojem je ona živela u Bijeljini. Stalno se vraćamo u prošlost i podsećamo Sofku kako je nekad njen život bio potpuno drugačiji, koju količinu slave je doživela i kako je dosegla neverovatne razmere poštovanja u celom svetu, ne samo u Jugoslaviji”.

Pozorište se još uvijek bavi emocijama

Sonja Petrović kaže da najviše od svih medija voli pozorište, jer je to jedini živi kontakt sa čovekom.

“Toga nam danas najviše nedostaje, jer smo se nekako otuđili od prisutnosti, od nekog osećanja. Zatrpani smo informacijama, a malo se bavimo emocijama. Pozorište može to da nadomesti i da nam pomogne da donesemo neke odluke i da gledamo iz drugih uglova na ljude i situacije, da budemo tolerantnije društvo.

Kruna na stvaralačkoj karijeri

Autor teksta Milivoje Mlađenović, Semberci bi ponosno rekli “naše gore list”, selektor brojnih značajnih festivala, među njima i Sterijinog pozorja, pisac dramskih tekstova, književne kritike i eseja, sa “Sofkom” je zasluženo osvojio još jednu krunu u svojoj bogatoj stvaralačkoj riznici.

Pohvale za sinoć odigranu “Sofku” zaslužuju svi, od nenadmašne Bojane Milanović, u glavnoj ulozi, do Mirne Jovanović koja je igrala Sofkinu kćerku Mariolu, pa do Nenada Blagojevića, Dušana Rankovića, Dragana Arsenića, Mihaila Makismovića i Ivana Petrovića.

Naravno, sve pohvale pripadaju i muzičkom saradniku Igoru Kajmakoviću, asistentu scenografa Bojanu Jovanoviću, asistentu kostimografa Mariji Janošević i Jani Petrović za izradu maski.  Na sceni su se pojavili i Stanko Zarić, harmonikaš, te Nenad Bošnjak sa violinom.

Bijeljina.com