I dvije godine od nesreće u rudniku “Soko”, u kojoj je život izgubilo osam rudara, a povrijeđeno 18, nema odgovornih.

Iako je istraga utvrdila da nadležni nisu preduzeli sve mjere bezbjednosti, Osnovno javno tužilaštvo u Aleksincu u januaru je i treći put odbacilo krivičnu prijavu protiv 14 osoba, odgovornih lica u JP “Resavica”. 

Iz Višeg javnog tužilaštva u Nišu još nisu odgovorili na prigovor advokata na tu odluku.

Istovremeno, u Privrednom sudu u Kragujevcu vodi se postupak protiv dvojice rukovodilaca jer je vanrednom inspekcijskom kontrolom utvrđeno i da rudnik od marta 2019. nije imao dozvolu resornog ministarstva za eksploataciju.

Darko Zlatković (1979), Nenad Trivunac (1985), Bratislav Živković (1963), Branko Čokorilo (1966), Branislav Zlatanović (1967), Radovan Grujić (1975), Bojan Stajić (1988) i Petar Petrović (1991) stradali su u jami rudnika “Soko” kada je izbila velika količina metana i ugušila ih.

Osamnaest njihovih kolega bilo je teže povrijeđeno. 

Rudari svjedoče da je u noći nesreće značajno bila povećana koncentracija metana i da nadležni nisu preduzeli neophodne mjere za bezbjednost.

“Pet dana pre toga je bio toliko veliki izboj metana da smo celu smenu proveli na bezbednoj udaljenosti, nismo radili”, rekao je za Euronews Srbija rudar Srđan Colarić. 

On kaže da je inspektor radio svoj posao, da je obilazio rudnike, odavno bi zabranio da se tu radi. 

“Bio sam u smeni ispred. Bane, koji je poginuo, je među prvima uzeo lampu, čak nije bila ni njegova smena. Pošto on radi na terenu, došao je da odradi tu treću smenu, da ne radi šihte. To mu je bila i poslednja. Mali Bob se presvlačio pored mene, ko je znao da ćemo poslednji put da se vidimo”, rekao je Colarić.

Rudar Saša Dimitrijević ispričao je za Euronews Srbija da se ničega ne sjeća u noći nesreće. 

“To je izbilo i ja sam pao u u sipku. Posle su mi drugari rekli šta je bilo, gde su me našli. Tek sam se u bolnici u Aleksincu rasvestio”, rekao je Dimitrijević.

“Ja sam ga uveče ispratila na posao. Cele noći sam se okretala, vrtela. To je bio majčin predosećaj”, ispričala je majka nastradalog rudara Anka Zlatković. 

Ona je rekla da je sinu dva dana prije nesreće govorila, kada je već bio blijed od gasova, da ide na bolovanje, da se oporavi i da primi infuziju da se osvježi. 

“‘Neka majka još dva dana’. Tog dana je trebalo da uzme odmor”, ispričala je Anka Zlatković.

Ona kaže da je to već izjavila i da ponavlja da je po njoj “ovo hladnokrvno ubistvo”.

Rudar u penziji Dragoljub Zlatković, otac nastradalog rudara, rekao je da o nesreći i stradanju sina saznali od svog mlađeg sina koji je bio u prvoj smjeni. 

“Otišao je na smenu i saznao da je bila katastrofa, javio nam je ujutru u šest sati i otišli smo supruga i ja”, ispričao je Dragoljub Zlatković.

Sanja Trivunac, supruga nastradalog rudara, kaže da su poslije nesreće izlazili povrijeđeni i da su ih saniteti odvozili. 

“Nadala sam se da je i on među njima, međutim, nije bio. Uporno su mi govorili da sačekam, niko nije hteo da mi kaže, iako su svi znali, da je stradao”, rekla je Sanja Trivunac.

Dodaje da se danima pričalo da postoje neke sumnje, da će nešto da se desi, da će izbiti metan, mulj, poplava, voda. 

“Kako su oni ‘gore’ reagovali na to sve ne znam, uglavnom, radnici su silazili svakog dana, svaku smenu da rade”, rekla je Sanja Trivunac.

Advokat Bratislav Stojanović, zastupnik porodica stradalih rudara, kazao je da je cijela smjena trebala biti evakuisana jer, kako tvrdi, imaju materijalne dokaze da je pet-šest dana prije kritičnog događaja jedan od rudara, vođa smjene, sam evakuisao radnike.

Tužilaštvo je nagli proboj metana u noći nesreće, kaže Stojanović, okarakterisalo kao “višu silu”.

Dodaje da o tome nema govora jer se neposredno prije toga, zbog povećane koncentracije tog gasa, čak četiri puta isključivala struja i sistem za ventilaciju, a nakon toga su mašine manuelno uključene. 

Kaže i da je u radu rudnika bilo niz nepravilnosti.

“U prilog tih nepravilnosti stoji i nepostojanje dozvole za rad i postupanje od strane resornog ministarstva, što je neshvatljivo, neosnovano i krajnje bahato. Smatram da postoji uzročno posledična veza i sa tim propustom koji je vezan za privredni prestup i očekujem postupanje Tužilaštva analogno tom postupanju i procesuiranju predmeta”, rekao je Stojanović. 

Rudar Saša Dimitrijević kaže da je sramota to sve okarakterisati kao “višu silu”. 

“Ne može da bude viša sila nikako. Kakva viša sila, sramota. Ostala su mala deca. Ovaj mali Petar iz Dugog polja ostavio je tri mala deteta. Greota i sramota”, rekao je Saša Dimtrijević.

Sanja Trivunac, supruga nastradalog rudara, kaže da žele pravdu. 

“Najteže je što želimo pravdu, a oni nas usporavaju, vraćaju nas na početak. Dve godine se ništa nije promenilo”, istakla je Sanja Trivunac.

Porodice stradalih kažu da će pravdu, ako treba, tražiti i pred Evropskim sudom.

Svaki silazak u jamu je rizik, a rudarski hljeb, kažu rudari, sa sedam kora. Posao težak, tehnologija zastarjela, a plata nedovoljna.

“Šta su imali po 60.000 platu kada su izginuli, a to je najteži posao, sve se radi ručno, na snagu”, rekao je Dragoljub Zlatković, otac nastradalog rudara.

Rudar Srđan Colarić kaže da mladi ljudi skoro i ne dolaze u rudnik. 

“Nekada se u rudniku ‘Soko’ za 20 radnih mesta prijavi po 400 mladih ljudi, a sada, prošli put tek pet-šest. Dvojica ili trojica su napustili posle nekoliko dana”, kaže Colarić.

Jama rudnika “Soko” zatvorena je od nesreće. U četiri nesreće, koje su se desile od 1974. godine, u rudniku “Soko” stradalo je 57 rudara. Najviše u eksploziji 1998, kada je poginulo 29 rudara.

Izvor: Nezavisne