To nije pitanje o ljubimcima nego o nama ljudima… Šta doživljavamo… Ako me pitate o hrišćanstvu i pravoslavlju i pravoslavnoj crkvi , ono što je sigurno jeste da ne postoji takav vid staranja za naše kućne ljubimce nego da je naša percepcija o životinjama potpuno promenjena i da takvi porivi potiču iz toga.

Ovako kaže otac Gligorije na pitanje poslije kog je na tren zastao u nevjerici, pa duboko uzdahnuo a koje je glasilo smije li pravoslavni vjernik upaliti svijeću za dušu svog uginulog kućnog ljubimca.

On kaže i sljedeće:

“Ljudi dolaze u crkvu, pitaju me šta mogu da uradim za svog kućnog ljubimca… Oni koji za sebe kažu da su pravosalvni hrišćani, znali bi da je to potpuno nespojivo s onim šta životinja predstavlja u celokupnoj tvorevini i načinu na kojima nam je dato da se brinemo o njima… Ta vrsta molitve posthumne ne postoji za životinje i to ne zato što je neko nekada bio zadrt nego zbog same logike čitave tvorevine i prave brige za životinje. Pitanje je zašto uopšte imamo potrebu da radimo nešto što našim ljubimcima ne treba umesto da izražavamo pravu brigu o njima… To nije prava briga”, veli otac Gligorije objašnjavajući same postulate hrišćanstva a u njemu i pravoslavlja.

“Divno je što postoji prostor na kom životinje nakon nestanka s lica zemlje mogu da se sklone, da to bude organizovano. Verski obredi i paljenje sveća za životinje u nekim drugim religijama možda postoje, ali u pravoslavnom hrišćanstvu ne postoje. Ne zato što je neko to zabranio nego zato što to nema logiku staranja o njima. Životinja je sastavni deo čovekovog postojanja i briga o njima je briga o našoj planeti ali molitva za životinju posle smrti…”, objašnjava paroh.

On je potom sve pobliže objasnio ovako:

“Mi smo životinjama ukinuli funkcionalnost i smeštamo ih da budu kućni ljubimci, dajemo im krštena imena, što se prvi put dešava u našem vremenu, ceo pristup je o nama samima i nije poenta u našem psu ili mački kog beskonačno volimo i vidimo da pati, strada, tužan je ili srećan ali mu često dajemo one vrednosti koje mi shvatamo kao patnju ili radost”, veli otac a onda je pričom iz svog života objasnio suštinu.

“Na parohiji sam imao belgijskog ovčara kog su držali u kavezu… Divan pas, dugo je poživeo…. I stalno… dolazeći dugo sam ga gledao i stalno se pitao da li je on stvarno srećan ili su samo srećni vlasnici što imaju tako lepog psa… Moje ključno pitanje je da li je psu potrebna takva vrsta brige…u smislu slavljenja rođendana, garderobe, smešnih naočara… cipelice čak imaju smisla i ne zvuče ludo jer se zimi ulice posipaju solju…”

”Hvala Bogu, što bi rekli”, reagovao je otac Grigorije na rezultate ankete u kojoj je 81 odsto građana bilo protiv vjerskih obreda za sve.

Otac Grigorije poznat je široj javnosti. On je sveštenik koji ispoveda zatvorenike a jednom prilikom je za medije kazao da je i u zatvoru i na slobodi čovek stvoren po slici Božjoj, te da svi, pa i oni koji su počinili najteže zločine, moraju da imaju priliku za oprost, prenosi Kurir sa TV Prva.

Izvor: Bl portal