Branka Antića (52) iz Beograda šira javnost upoznala je tokom pandemije, kada je besplatno prevozio zdravstvene radnike u crvene zone, pa i sam fasovao koronu i teži oblik kovida.

Ali Branko nije samo to. On je čovjek koji dvije decenije pomaže svima i za to je dobio brojna odličja. Međutim, sada nije kadar da zaradi za sopstveni život jer ima metastatski rak. I potrebna mu je pomoć.

Još prije 20 godina Branko je počeo da pomaže srpskom narodu, posebno na Kosovu i Metohiji, a 2015. to je ozvaničio osnivanjem fondacije.

Do danas, kako kaže, “Srpska solidarnost” pomogla je u vrijednosti većoj od milion evra, što su omogućili ljudi dobre volje i društveno odgovorne kompanije.

“Napravili smo stomatološku ordinaciju u Velikoj Hoči, pomagali svuda ljudima, i na mnogo načina. Samo za Institut za transfuziju krvi Srbije obezbijedio sam više od 1.000 jedinica krvi, a sam sam 54 puta dobrovoljno dao krv, dok sam mogao. Odavno već ne mogu, krenulo je od raka bubrega, a došao sam do metastaza na plućima”, kaže za Kurir Antić i dodaje da u kolekciji brojnih priznanja ima Orden zasluga za narod od predsjednika države, nagradu za herojsko djelo “Despot Stefan Lazarević” Grada Beograda, plaketu “Dobročinitelj” Vlade Srbije.

Baš kada je otvarana stomatološka ordinacija u Velikoj Hoči na jesen 2021, Antiću, koji je bio u punoj snazi, pozlilo je. Odmah je smješten u bolnicu, pa prebačen u Beograd. Stigla je strašna dijagnoza i izvađen mu je bubreg.

“Sve je nekako funkcionisalo do prošle godine, kada su mi na redovnoj kontroli otkrivene metastaze na plućima. Operacija nije bila moguća, te sam krenuo s najnovijom hemioterapijom, koju primam oralno na Institutu za onkologiju. Već 12 ciklusa sam primio. Ali terapija ima nuspojave. Nerijetko imam vrtoglavice, mučnine, povraćanje, nekad ne mogu na noge, pa po nekoliko dana moram da koristim štake da bih uopšte korak napravio”, priča Antić, koji je morao da odustane od taksiranja.

Srećom, kako kaže, ima druga koji ga je prijavio u firmi, pa ima i zdravstveno osiguranje. Da može da se liječi.

“U junu sam radio PET skener, metastaze su još tu, ali se nisu proširile. Na skener sam opet išao juče, sad čekam nalaz. Više sam na bolovanju nego što mogu da radim. A kad mogu, dostavljam hranu, naravno, preko tuđeg naloga. I tu nešto zaradim. U međuvremenu, ljetos sam stekao uslove za invalidsku penziju, ali to primanje je zaista malo, imao bih oko 25.000 dinara. A i ako odem u invalidsku, zakucano mi je da nikad više ne mogu raditi. Ja se opet sve nadam da će i ova pošast proći, pa da ću moći da budem onaj stari”, priča Antić.

Veli i da nekako krpe kraj s krajem, imaju bar supruginu platu. Slave danas i krsnu slavu, samo za porodicu i najbliže prijatelje. Supruga ga je molila da prestanu slaviti ili bar naprave pauzu. Ali poslije riječi: “Ko zna da li ću dočekati sljedeći Mitrovdan”, ona nema srca da i dalje insistira.

Izvor: Bl portal