Crvena zvezda se nalazi u čudnoj situaciji da uprkos najvećiim investicijama u istoriji kluba mora da gleda u leđa Partizanu. Ne samo da nisu uspjeli da naprave pomak u Evropi, nego imaju probleme i na domaćoj sceni i Barak Bahar nema rješenje.
“Vranjanac je umjesto Ajfona koji je naručio putem popularnog sajta dobio…krompir“, navodi se u vijesti koja sada već zvuči kao oživljeni skeč. I taman kada mislite da je kraj, stiže informacija da je nesrećni Vranjanac poveću krtolu platio 55.000 dinara. Zbog toga se u svakom društvu likuje nad sudbom Vranjanca, a u sebi se istovremeno moli Bog da se slučajno vama tako nešto ne desi (ima jedan u Bujanovcu da ga je isto snašlo).
Da nije januar, da nije Vranje i da nije u pitanju samo 55.000 dinara, mnogi bi pomislili da je žrtva ove prevare Crvena zvezda. Njen skupocjeni paket, koji je poručen još u martu iz dalekog Izraela, stigao je ovog ljeta u Ljutice Bogdana i na prvi pogled ništa nije delovalo sumnjivo. Uglancan, uz mašnicu, čak i sa dobrim recenzijama, ali ispostavlja se da nije baš to onaj Ajfon koji je poručen. Nije baš ni krompir, nego nešto između, recimo voki-toki.
Za onoga koji ima osjećaj da je prethodne godine morao da okreće telefon na zupčanik, u prvi mah je djelovalo da je “ubo premiju”, ali se kako vrijeme odmiče sve više pita da li je i sam prevaren. Baterije stalno moraju da se mijenjaju, zvuk je loš, a još kada se pogleda račun – od koga prije svega zavisi taj osjećaj u stomaku – počinje češanje po glavi i razmišljanje: “Jesam li i ja ispao Vranjanac?”.
Crvena zvezda je za “Ajfon iz Izraela” uplatila paket do 2026. vrijedan milion evra godišnje, ali ne uz onaj “za dinar”. I tu je morala da odvoji 500.000 evra, pa još i da investira 13 miliona evra za razne gedžete i aplikacije koji bi, bar tako kaže upustvo, trebalo da obezbede savršen rad proizvoda. Za sada ni to nije pomoglo da radi na srpskoj mreži, kamoli u romingu, a dobro znamo da kada se toliki novac uloži, ne očekuje se da tek obavlja osnovnu funkciju nego i da “da vas čuva, da vam pjeva, slike šara i francuski razgovara”.
Pamte dobro na “Marakani” da su već od ljeta 2017. do zime 2019. godine imali telefon koji bi mogao da se opiše kao “najbolji odnos cijene i kvaliteta”. Kada je taj model – nazovimo ga recimo VM – kažu zastario, počeli su da traže novo rješenje… Ljepše, atraktivnije, skuplje, ali uz dosta “bagova”, sve dok u izlogu nije ugledan brend koji je trebalo da popravi životni kvalitet.
Za sada model koji je pristigao iz Izraela – nazovimo ga recimo BB – nije opravdao očekivanja pa skoro ni u jednom smislu, najviše u tom “odnosu cijene i kvaliteta”. Zato i vjerni korisnici znaju da opsuju kada ih ponovo iznevjeri, pa i da zapjevaju: “Najskuplji, a loše igrate”. Jedini problem je što nema reklamacija, moraš da se strpiš i nadaš da se proraditi – baš onako kako se činilo na reklami… Ili da opet naručuješ.