Da ni Srbima koji žive u inostranstvu “ne cvetaju uvek ruže” svedoči i slučaj Zorice S. (70) rodom iz Bijleljine, ali koja već više od pola života živi u Kanadi.

Ona se Kuriru požala na svoju muku, odnosno ljutu borbu koju već mesecima vodi sa tetkom i kako kaže “samoživim popom”, a koji, tvrdi, pokušavaju nezakonito da uzurpiraju grobova njenih predaka (oca, majke, bake, strica…) u zavičaju. Taj marifetluk, kako živopisno objašnjava, navodno je pun korupcije, a u slučaj je uključena i policija.

“Više od pola svog života živim u lepoj, pravno urđenoj zemlji Kanadi, gradu Torontu, i kakva je trenutacna situacija, tamo ću verovatno ostati do kraja svog života – započinje Zorica u pismu Kuriru i odmah prelazi na glavnu stvar:

Samovoljno, bez ičije saglasnosti i odobrenja (što se po zakonu mora imati, u protivnom se čini grozno krivično delo) na grobove se okomila očeva polusestra, i uz svesrdnu pomoć lokalnog popa koji je zadužen za staranje oko groblja, spomenici su jednostavno udaljeni, tj. pokradeni”,  tvrdi Zorica.

Objašnjava da ta grobnica pripada njenoj familiji skoro 100 godina i ponavlja:

“Ali je tatina polusestra naumila da to mimo zakona preuredi i pretvori u novu grobnicu svoje porodice, sve uz prećutnu saglasnost moćnog popa, častila ga je za to i to dobro.

Ističe da je prošle godine u maju posetila večnu kuću najmilijih, kada je, kako se vidi po slikama koje nam je poslala, sa grobovima bilo sve u redu, ali da je u septembru navrat nanos neplanirano doletela iz Kanade i šokirala se zatečenom situacijom.

“Bilo je to veoma mučno, ali ući u trag ukradenim spomenicima nije bilo šanse. Tek kad sam sve prijavila policiji, i oni se uključili u celu priču i pripretili krivičnim prijavama, spomenici mojih najmilijih su se pojavili niotkuda. Naređeno im je da se sve mora vratiti u prvobitno stanje (zadnje sahranjeni u tu grobnicu su bili moji mili roditelji pre 22 godine) i time bi se sav taj mučni egzodus okončao – navodi Zorica i dodaje:

“Pop je obećao da će sve tako biti urađeno, obećao i obnanuo, tj. slagao. Spomenici jesu vraćeni, ali su postavljeni tako kao praćkom dete da ih je postavljalo. Deo jednog spomenika nedostaje, ukraden zauvek. Najgore od svega je što spomenik mojih milih roditelja strči preko parapeta nekih 30-ak centimetra i nadkriva grob drugog preminulog. Tako pre nije bilo”.

Zorica se jada da je podela grobnih mesta njen najveći očaj, bol i tuga, s kojim nikako ne može da se pomiri i prihvati.

“Sve sam pokušavala da rešim sav taj užasni egzodus, ali ne ide. Pop mi je dao ultimatum: “Ili će biti samo onako kako sam ja naredio, ili nikako. Idi i traži pravdu negde drugde”. Dobio je dobru čast od moje tetke i sad je u procepu – koga poslušati?”, tvrdi ova čitateljka Kurira.

Ubeđena je da je zakon na njenoj strani.

“I ja samo insistiram da se uradi onako kako zakon kaže i nalaže, ali tetkina čast je slatka, parice baš slatke i ne vraćaju… Onako usput, taj pop je u septemru vozio “škodu”, sad u junu kad sam došla vozi “audi”. Samo da mi neko objasni kako se za svega sedam meseci od skromnog auta dolazi do luksuznog “audija” , pita se Zorica i apeluje na nadležne za pomoć da grobna mesta sa spomenicima budu onakva kakva su oduvek bila i da je zaštite od “samovolje jednog mladog popa koji je umislio da je Bog”.

Izvor:Kurir.rs/Foto:privatna arhiva