Svi finansijski i ekonomski pokazatelji sa tržišta Evropske unije ukazuju na to da rast cijena postaje hronična bolest i da je inflacija, koja se poslije “kovida” probudila iz mrtvih, a nakon rata u Ukrajini i “zaigrala”, došla da ostane. I to dugo, bez obzira na restriktivne mjere Evropske centralne banke (ECB).

 

Smatra ovo doktor ekonomskih nauka i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić, koji se više od 40 godina bavi proučavanjem globalnih finansija i ekonomskih kretanja, a analizirajući posljednja, što se, prije svega, odnosi na novu odluku ECB da još jednom podigne svoje referentne kamatne stope i to na nivo viši od onog iz 2008. godine, kada je svijet potresla velika finansijska kriza.

Ovaj vrsni stručnjak i finansijski ekspert, koji je još prije nekoliko godina do tančina predvidio jedan ovakav crni scenario, smatra da udžbenički recept koji trenutno koristi ECB u pokušajima da suzbije inflaciju na ciljanih dva odsto neće dati željene i očekivane rezultate, bar ne brze, a što u prevodu znači da bi se mnoge evropske zemlje mogle vrlo brzo naći u dubokoj recesiji.

– ECB samo podizanjem kamatnih stopa pokušava smanjiti inflaciju. Oni pri tome zaboravljaju da ova inflacija nije ista u svim zemljama članicama. I ta asimetrija je najveći problem. Drugi faktor je velika asimetrija u stepenu zaduženosti unutar evrozone, a koju je do sada tolerisala briselska birokratija. Podsetio bih, prema mastrihtskom kriterijumu ona ne bi trebalo da budu veća od 60 odsto BDP. Mi posljednjih godina imamo situaciju da su nakon pandemije i ogromnog štampanja novca pojedine zemlje prešle tu granicu i to u velikoj meri. U takvim okolnostima ECB bi trebalo da misli šta će biti i sa tim prezaduženim zemljama da ne bi došlo do bankrota, a što oni ne rade – kaže Đukić.

Dodaje i da je u vidu potrebno imati i treći, vrlo bitan faktor, koji je fundamentalan još od osnivanja evrozone. Kako je pojasnio, mnoge zemlje su se našle u ovom elitnom društvu iako im tu nije mjesto.

– Kada sve ovo uzmemo u obzir, samo restriktivno podizanje kamatnih stopa ne može dati pozitivne rezultate, a da pri tome ne dođe do velikih ekonomskih potresa, koje će na svojoj koži najviše osetiti obični ljudi – kategoričan je Đukić.

Navodi i da je teza čelnika centralnih banaka, koji su smatrali da se radi o prolaznom fenomenu, bila odmah u početku pogrešna, jer ona nije bila rezultat viška tražnje nad ponudom, već su sada prisutni i mnogi drugi ulazni faktori, poput narušenih lanaca snabdijevanja, ali ne treba zaboraviti ni na takozvanu troškovnu inflaciju, za koju Đukić kaže da ju je vrlo teško liječiti.

– Troškovna inflacija se ne može lečiti monetarnim merama, kako se to sada pokušava uraditi. Može se smanjiti tražnja i proizvesti recesija, ali rezultata neće biti. Naravno, tu je i uvozna inflacija. Kada podvučemo crtu, onda možemo videti da proces globalizacije u ovim vanrednim okolnostima ima izuzetno visoku cenu. Iako se za Nemačku uvek govorilo kako je ona evropska lokomotiva, ispostavilo se da ni ova moćna država nema potpunu kontrolu nad svim svojim strateškim sektorima. Zato sam i mišljenja da će ova troškovna inflacija veoma dugo egzistirati, jer jednom prekinuti lanci snabdevanja i pad proizvodnje ne mogu se brzo kompenzovati – istakao je Đukić.

Ono što je interesantno jeste da je FED za sada obustavio novo dizanje kamatnih stopa. Čelni ljudi ove banke očigledno su shvatili da su došli do granice koja prijeti da to temelja uzdrma američku ekonomiju. Za razliku od njih, ECB je nastavio s restriktivnom politikom te je već najavljeno i novo povećanje, koje bi se moglo desiti u julu ili septembru ove godine. Ukoliko do toga i dođe, da ECB i u narednom periodu povisi kamatnu stopu, to bi značilo da je u proteklih godinu dana ova banka kamate povisila za čak 4,25 odstotnih poena, što je najbrže povećanje u istoriji.

Sve ovo će se, kako navode ekonomisti, negativno odraziti i na zemlje u regionu, pa i samu BiH. Nakon što smo na poklon dobili uvezenu inflaciju, sada nam prijeti i uvezena recesija, jer mnogi domaći privredni subjekti izvoze svoju robu i proizvode na tržište Evropske unije. Na ovo upozorava ekonomista i finansijski ekspert Aleksandar Ljuboja.

– Kao prvo, treba znati da ova inflacija nije nikakav monetarni fenomen, te se zbog toga i ne može liječiti na postojeći način. Ona je, prije svega, geopolitički fenomen. Evropljani su se prvo odrekli jeftinih ruskih energenata, a sada žele da prekinu i bilo kakve trgovinske veze s Kinom. Kada tome dodamo da finansijske odluke donose ne tako pametni ljudi iz ECB-a, imamo ovakvu katastrofalnu situaciju. Prisjetimo se samo nekih njihovih ranijih poteza, od nultih kamatnih stopa do enormnog štampanja novca. Na taj način njihova privreda je lagodno i bez problema funkcionisala u nekom proteklom periodu. Sad je sve došlo na naplatu. Ali oni znaju šta da rade. Novo podizanje kamata nije ništa drugo do potez očajnika – smatra Ljuboja.

Tvrdnje da su evropske zemlje u takozvanoj tehničkoj recesiji, on naziva “klasičnom budalaštinom”, navodeći kako svi ekonomski pokazatelji govore da su ove zemlje u sve dubljoj recesiji. Kako kaže, više od 5.000 preduzeća u Njemačkoj već je podnijelo zahtjev za bankrot. Među njima, kaže, sigurno ima i kupaca proizvoda i sirovina sa naših prostora, piše Glas Srpske.

– Jedan broj naših domaćih preduzeća vrlo brzo će se suočiti sa smanjenim obimom narudžbi i padom proizvodnje. Vjerujem da će sve ovo uticati i dovesti do toga da pojedine domaće banke značajnije povećaju svoje kamate, što bi nas moglo dovesti u problem zbog nemogućnosti novih investicionih ciklusa. Naša sreća, tržište BiH je relativno plitko i žilavo, tako da sam ubijeđen da ova kriza ipak neće u tolikoj mjeri ugroziti naš standard, bar ne u tolikoj mjeri kao u Evropi – dodao je Ljuboja.

Statistika
Da stvari ne idu u baš dobrom pravcu, govore i zvanični podaci. Prema posljednjim podacima koje je objavio Evrostat, godišnja stopa inflacije u evrozoni je iznosila 6,1 odsto, što je i dalje daleko od ciljanih dva odsto. Ono što brine jeste da je u ona u Poljskoj i Češkoj oko 12,5 odsto, a u Mađarskoj čak 21,9 odsto. Cijene energenata su na godišnjem nivou pale za 1,8 odsto, ali je došlo do novog rasta cijena hrane – za 12,5 odsto.

 

izvor: Srpskainfo/FOTO: SINIŠA PAŠALIĆ/RINGIER