Jedna od najčešćih početnih odluka pri kretanju na dijetu je odustajanje od ugljenih hidrata.

Ali treba li zaista da sebi uskraćujemo uživanje u tjestenini kako bismo poboljšali svoju ishranu? Nova istraživanja otkrivaju da je tjestenina bolja za vaše zdravlje nego što mislite.

Tjesteninu ne čine samo ugljeni hidrati – dobre vijesti prenosi ScienceAlert.

Jedna šoljica (oko 145 grama) kuvane tjestenine ima oko 38 grama ugljenih hidrata, 7,7 grama bjelančevina i 0,6 grama masti, prenosi N1 Zagreb. Osim toga, tu je sva voda koja se apsorbuje tokom kuvanja, kao i puno vitamina i minerala.

Vjerovatno znate da postoje preporuke o tome koliko energije, odnosno kalorija, treba da unesemo dnevno. Ove se preporuke temelje na vašoj visini i kilaži, polu i fizičkoj aktivnosti.

Ali možda ne shvatate da postoje i preporuke o profilu makronutrijenata, odnosno vrsta hrane, koje vas opskrbljuju ovom energijom. I masti i ugljeni hidrati su makronutrijenti, baš kao i belančevine. Oni se razgrađuju u tijelu kako bi proizveli energiju za naše telo.

Cilj u našoj dnevnoj ishrani bio bi da osiguramo da dobijemo dovoljno, ali ne previše, svake makronaredbe. Konzumacija previše ili premalo bilo koje vrste hrane može imati posljedice po zdravlje.

Precizniji podatci pokazuju da bi trebali da dobijemo 45-65 odsto energije iz ugljenih hidrata, 10-30 odsto iz bjelančevina i 20-35 odsto iz masti.

Odnos ugljenih hidrata i proteina u testenini je 38 grama prema 7,7 grama, što je približno odnosu 5:1, a to je unutar prihvatljivog raspona distribucije makronutrijenata. Sve ovo znači da testenina zapravo ima dovoljno proteina u poređenju s ugljenim hidratima. Ovoliko belančevina iz testenine možemo dobiti zahvaljujući velikom udelu jaja i pšenice.

Ako ste zabrinuti zbog nivoa kalorija i gojenja, sistematski pregled 10 različitih studija pokazao je da je testenina bolja za nivo glukoze u krvi nakon obroka od hljeba ili krompira.

Umjesto da prestanete da jedete špagete, razmislite o smanjenju veličine porcija ili prelasku na tjesteninu od integralnih žitarica, koja ima veći sadržaj vlakana, što ima koristi za zdravlje crijeva i može da vam pomogne da se duže osećate sitim.

Bezglutenska testenina ima nešto manje proteina od pšenične tjestenine. Dakle, uprkos tome što je zdravija za osobe s intolerancijom na gluten, za većinu nas nema nikakvih zdravstvenih koristi od prelaska na testeninu bez glutena.

Vijesti o vrijednostima testenine postaju još bolje kada je jedemo hladnu. Kada se testenina skuva i ohladi, dio ugljenih hidrata pretvara se u otporni skrob. Ovaj skrob je dobio ime po tome što je otporan na probavu, pa daje manje energije i bolji je za nivo šećera u krvi. Dakle, vaši ostaci tjestenine, čak i ako ih podgrejete, manje su kalorični nego prethodnog dana.

 

izvor:Glas Srpske/FOTO:Glas Srpske