2) Nije obavezno, ali može da bude korisno da upalite auto pre čišćenja – ventilaciju usmerite na vetrobran, grejanje na najjače ili na odmagljivanje. Naravno, uz hladan motor duvaće hladan vazduh koji neće biti od velike pomoći, ali ipak što duže motor radi, to će pre početi da stiže koliko-toliko topliji vazduh do stakla kada počnete da vozite. U nekoj meri će ipak da pomogne.

Istina, motor koji radi u mestu izuzetno sporo “podiže temperaturu”, tako da ovaj korak može da bude od vrlo male ili gotovo nikakve pomoći – na vama je da odlučite kada ćete da upalite auto, tek kada očistite mraz i led (ili sneg) ili kada ste spremni da krenete.

3) Za odleđivanje, tj. odlepljivanje brisača sa vetrobrana možete da koristite namensko sredstvo za odleđivanje stakala – pošto ovo sredstvo topi led, to znači da može da se koristi i za oslobađanje brisača koji su se zalepili za šoferšajbnu. Nakon što podignete brisače, možete da nastavite da čistite vetrobran kako želite, istim tim sredstvom, struganjem… Postoje razna sredstva, uglavnom u vidu spreja, sa cenom od nekoliko stotina dinara pa naviše.

4) “Uradi sam” sredstvo za odleđivanje stakala – običan medicinski alkohol topi led. Svima najdostupnija opcija je alkohol koji koristimo za dezinfekciju. U apoteci ga uglavnom kupujemo u koncentraciji od 70% ili 75%. Može da se nađe i u koncentraciji od 96%.

Inače, alkohol je važan sastojak tečnosti za pranje vetrobrana, između ostalog, upravo zbog toga što je otporan na niske temperature.

Ne postoji precizno određena “formula” koju bi trebalo da koristimo, odnosno smeša koja je najefikasnija, pošto to zavisi od koncentracije alkohola koji koristimo, temperature same smeše vode i alkohola, spoljašnje temperature, itd.

Alkohol od 70% će definitivno biti od pomoći, mada se zbog uštede savetuje mešanje sa vodom. Pokušajte sa smešom alkohola od 70% i vode česmovače u odnosu 2:1 – trebalo bi da je dovoljno efikasno i za deblji led pri nižim temperaturama, mada u nekim slučajevima treba prskati malo više.

Neki savetuju i dodavanje malo deterdženta sa sudove, ali nismo uspeli pouzdano da utvrdimo da li on zaista pomaže.

5) Možete da koristite i zimsku tečnost za pranje vetrobrana – u slučaju da nemate prskalicu, možete da uzmete bilo kakvu flašu, da probušite čep i da kroz tu rupicu prskate. U krajnjem slučaju, možete da polivate i direktno iz flaše. Brzina i efikasnost odleđivanja tečnošću za pranje zavisi od vrste tečnosti, temperature, debljine leda…

6) Ubacite neki materijal ispod brisača – tkanina, karton, novine, katalozi i slično, bilo šta kako bi se sprečilo da se brisači zalepe za šoferšajbnu. Istina, i ovo rešenje može da ima svoje mane u zavisnosti od vremenskih uslova i materijala koji koristite, ali je opet bolje nego direktno slepljivanje brisača i stakla.

7) Možete da stavite karton ili ćebe preko celog vetrobrana i da ga fiksirate brisačima (čime istovremeno odvajate brisače od vetrobrana i sprečavate slepljivanje) ali i da na krajeve vežete veoma tanak kanap, praktično konac, koji ubacite u kabinu i zatvorite vrata. Naravno, ne možemo ništa da vam garantujemo po pitanju mogućeg oštećenja kedera (guma oko vrata) – to zavisi od debljine kanapa koji koristite, vremenskih uslova, itd.

8) Navodno sprej za odleđivanje stakala može da pomogne i preventivno – ako se uveče naprska ispod i oko brisača, kao i na same brisače.

9) Pre nego što ostavite auto, bez obzira da li je reč o otvorenom ili zatvorenom parkingu, očistite sneg i led u okolini brisača.

10) Podignite brisače – ovo je stari trik, mada u slučaju jakog vetra postoji rizik od oštećenja. Kod nekih novijih automobila brisači uopšte ne mogu da se podignu zato što su “skriveni” ispod haube.

Svaki vozač ima svoj način rešavanja ovakvih problema

Jasno je da mnogim vozačima ne pada na pamet da očiste celu šoferšajbnu, već naprave sebi “rupu” kroz koju mogu koliko-toliko da vide i krenu da voze, pa led/mraz kada se otopi, otopi se… O zadnjem i bočnim staklima da ne govorimo.

Generalno, vozači iz različitih predela mogu da imaju totalno različit stav po ovom pitanju. Oni iz toplijih gradova sva ova upozorenja i savete ponekad smatraju širenjem panike, pošto veoma retko ili nikada ne dožive takav problem. Kao što i generalno mogu da smatraju zimu “smešnom” i ne shvataju oko čega se diže tolika drama.

Sa druge strane, oni iz brdskih krajeva i delova Srbije sa generalno veoma niskim temperaturama zimi pozivaju ih da dođu i vide šta je “prava” zima

Izvor: Telegraf.rs