Kada neko nakon 28 godina života odluči da se iz Londona doseli u Sremsku Raču, kao što je to učinio Marko Đurović, mnogi će se začuditi i zapitati se šta je bio razlog za takvu odluku.

Na odgovor na ovo pitanje je sasvim jednostavan Marko kaže da je život u Srbiji lakši i ljepši od onoga u Velikoj Britaniji.

“Ja sam rođen i odrastao u Londonu, tamo sam išao u školu, stekao prijatelje, zaposlio se… Moji roditelji su iz Srbije, mama je iz Sremske Rače, a tata iz Beograda. Upoznali su se u Libiji i nakon toga su se preselili u London. Ja sam u Srbiju, odnosno u Sremsku Raču kod babe i đede, dolazio jednom godišnje preko raspusta i uvijek sam se tome beskrajno radovao. Mislim da se moja ljubav prema Rači rodila još tada, kada sam kao desetogodišnjak trčao slobodno seoskim ulicama, ne razmišljajući o saobraćaju, gužvi i nekim opasnostima koje su konstantno bile prisutne u vrijeme mog odrastanja u londonskim kvartovima. Prije godinu i po dana odlučio sam da se trajno doselim ovđe i da baš u Rači nastavim da gradim svoju budućnost. Predložio sam drugu sa kojim zajedno pravim i puštam tehno muziku da se preselimo u Srbiju, jer sam znao da je ovde život lakši i ljepši, a naravno i neuporedivo jeftiniji. Takođe, letovi do Londona su jeftini pa ako imamo neku žurku na kojoj trebamo da puštamo muziku možemo za vikend da odemo i da to odradimo. Na taj način uštedećemo pare, a uživamo u jednostavnom i mirnom seoskom životu, u cvrkutu ptica, sunčanom vremenu i svakodnevnom ćaskanju sa ljudima”,ovako priča Marko o razlozima svog preseljenja iz Londona u Sremsku Raču.

Sada živi u djedovoj kući, trenutno je renovira i u dvorištu pravi muzički studio i teretanu. Ima u planu da ovđe ostane duže da živi, jer mu je sve nadohvat ruke – Beograd, aerodrom, Fruška gora…Kaže da ovđe najviše uživa u čistom vazduhu i hrani, za koju ističe da je prava domaća, te da je meso prestao da kupuje po samoposlugama kao što je to radio dok je živeo u Londonu i dodaje:

“Ovdje mi ujna kuva, ona gaji svoje piliće, ima povrće u svojoj bašti i zaista uživam u domaćoj kuhinji. Nedavno sam poslije godinu dana opet jeo u Mekdonaldsu i bilo mi je muka, jer čovjek stvarno primijeti razliku kad se sa kupovne prebaci na kvalitetnu domaću hranu”, piše Sremske novine.

Marko svoje dane u Rači provodi uglavnom u radovima na izgradnji muzičkog studija i bavi se pravljenjem muzike, a paralelno s tim pokreće i biznis za zamrznuto sušeno voće.

“Mislim da je najvažnije da čovjek bude iskren prema samom sebi i da se ne laže, a ja sam to radio puno godina. Jer, kad neko odraste na Zapadu, uče ga od malena da je to najbolje mjesto za život, ubacuju mu se ideje da ne postoji ništa drugo što bi bilo bolje od toga. Međutim, kad čovjek ode negđe drugo onda shvati da je sve to samo “ispiranje mozga”, te da može da bude jako lijepo i u nekom drugom okruženju”, kaže Marko.

On dodaje da bez obzira što je rođen i odrastao u Londonu, oseća jse kao Srbin, jer nema mnogo stvari koje ga povezuju sa Englezima. Pošto je išao u internacionalnu školu, većina prijatelja su mu iz inostanstva, iz Portugalije, Rumunije, Južne Afrike.

Izvor/Foto:Sremske novine