Narodni običaji kod Srba prenose se kroz gneracije. Iako svaka nova generacija donosi neke novine, na snazi ostaju neki rituali koji imaju smisla za samu zajednicu, neki iščezavaju ako je potreba i vera u njih prestala dok se istovremeno rađaju novi oblici. Sve to proističe iz percepcije obreda date sredine ili pak, samog odnosa stanovništva prema lokalnoj crkvi i njihovom parohu.

Donosimo vam dva narodna običaja, uoči slave i na sam dan slave koji su se od davnina praktikovali u pravoslavnim porodicama.

Običaji na dan uoči slave

Uoči slave neka domaćica sa osvećenom vodicom zamesi slavski kolač i skuva pšenicu za koljivo. Domaćin neka nabavi slavsku sveću, tamjan, crveno vino i zejtin. Preporučuje se da sama domaćica, ili ko od domaćih umesi slavski kolač, a ne da se gotov kupuje. Neka i taj slavski kolač, umešen od domaćih, bude izraz zahvalnosti Bogu i svetitelju, što im je dat život i zdravlje da i te godine dočekaju dan svoje slave – neka on bude molitva Gospodu za blagoslov. Ali, ako slavski kolač sprema neko van kuće, onda ga kada se kući donese treba pokropiti osvećenom vodicom.

Poslove oko spremanja za slavu treba tako rasporediti, da se odvoji vreme za odlazak u crkvu na večernje ili bdenije (kada će se obično poneti i predati zejtin i tamjan kao svoj prilog crkvi, a u spomen Svetitelja). U crkvi neka svečari zapale sveću za zdravlje svoje i zdravlje svoje porodice, i neka upute tople i iskrene molitve Svevišnjem, moleći se za zastupništvo svoga svetitelja. Neka se sete i svojih dragih pokojnika i prisluže sveću i za pokoj duša njihovih.

Ako iz nekih naročitih razloga ne mogu da odu u crkvu, a oni svi neka se po svršetku posla okupe pred ikonom svoga svetitelja, prisluže mu kandilo i pomole se Bogu i svetitelju za sreću, zdravlje i svako dobro. Domaćin neka tamjanom okadi ikonu, sve prisutne i sve odaje u kući. On ili ko mlađi očita molitvu Gospodnju: “Oče naš”… I “Bogorodice Đevo”… Ako znaju neka otpevaju tropar Svetome i očitaju molitvu njemu posvećenu. Neka njihove molitve budu smerne i iz čistog srca, jer će samo tada biti uslišene.

Običaji na dan slave

Neka se domaćin čisto obuče, zapali kandilo pred ikonom Svetoga, pa sa još kojim članom porodice neka ode u crkvu na Svetu Liturgiju.

Na dan slave u određeno vreme domaćin će, dakle, poći na Svetu Liturgiju i poneti slavski kolač i koljivo uvijene u čistu, belu maramu, zatim malo crvenog vina u bočici i manju sveću koju će staviti u žito i zapaliti je da gori dok se obred osvećenja kolača obavlja. Ako je moguće, sam domaćin treba da kolač odnese u crkvu, a ako on ne može onda neka to učini neko od članova njegove porodice, a ne neko drugi.

Roditelji, koji nose kolač u crkvu, treba da povedu sa sobom i decu da i ona učestvuju u Liturgiji i ovom molitvenom činu i da se svi zajedno pričeste Svetim Hristovim Tajnama, pošto su se zato dostojno pripremili postom i ispovešću (kako sveštenik ili duhovnik odredi), kao i da bi se u njihove mlade duše što dublje urezale uspomene na ove lepe dane i lepe naše običaje.

 

Izvor:Agencije