Uvođenjem evra 1. januara iduće godine s bankomata će se u Hrvatskoj podizati novčanice od 10 ili 20 evra, a i traženi iznosi kao što su 50 i 100 evra isplaćivaće se u istim apoenima, kažu u Hrvatskoj narodnoj banci (HNB).

Od 1. januara iduće godine evro će živjeti zajedno s kunom još dvije sedmice, kada će na snazi biti dvojni opticaj i kada će se i ostatak novca pri kupovini za namirnice plaćene evrima ili kunama, vraćati u evrima.

Do uvođenja evra su još nepuna tri mjeseca, pri čemu će se od 15. do 31. decembra uvesti beznaknadno podizanje kuna na bilo kojem bankomatu.

Ono će se zadržati do 15. januara kako ne bi došlo do negativnog uticaja na dostupnost gotovine u kunama, rekli su Hini iz Hrvatske narodne banke.

HNB je izdao i preporuku bankama da i od 1. oktobra do 31. decembra 2022. ukinu potrošačima naknadu za deponovanje gotovine u kunama na svoje račune, kako bi se građani motivisali da i prije uvođenja evra polože kune na svoje račune.

Tako će se sredstva automatski konvertovati u evre i smanjiti opterećenja na cijeli sistem nakon 1. januara, ističu iz HNB-a.

Nakon 1. januara i uvođenja evra, veliki broj bankomata biće prilagođen isplaćivanju evra, kada će nastupiti period ponovnog beznaknadnog podizanja gotovine na bankomatima klijentima drugih banaka, ali sada evra, a ne kuna.

Biće objavljena i interaktivna karta bankomata na kojoj će građani moći da pronađu najbliži bankomat na kojem će moći podići evre.

Kada je u pitanju podizanje gotovine s bankomata nakon uvođenja evra, iz HNB-a kažu kako je uređeno da se u razdoblju od tri mjeseca od dana uvođenja evra, bankomati koji se koriste s jednom kasetom za isplatu novčanica isključivo pune apoenom od 10 evra, a bankomati koji se koriste dvije ili tri kasete za isplatu novčanica isključivo pune apoenima od 10 i 20 evra.

Bankomati koji se koriste četirima kasetama za isplatu novčanica mogu se puniti i apoenom od 50 evra, uz uslov da se za isplate do visine manje ili jednake 100 evra uvijek isplaćuju apoeni od 10 i 20 evra. Za iznose veće od 100 evra isplaćivaće se i apoeni od 50 evra uz uslov da se iznos od 100 evra uvijek isplaćuje u apoenima od 10 i 20 evra, navode iz HNB-a.

Iz centrane banke Hrvatske kažu da su za potrebe snabdijevanjem evra u 2022. i početne potrebe nabavili najviše evronovčanica od 10 i 20 evra te evrokovanica od 1 i 2 centa, a one će se i najviše distribuirati.

U prelaznom periodu se očekuje i postupno privremeno gašenje bankomata tokom decembra, a planirano je da sve banke sprovedu prilagođavanje cjelokupne bankomatske mreže za isplatu evra do 15. januara, zbog modela prilagođavanja bankomata na valutu evro.

Novčanice će biti uništene, a kovanice pohranjene

U prvih 12 mjeseci nakon uvođenja evra, zamjena gotovine kune biće moguća bez naknade u poslovnicama banaka, Fine i Hrvatske pošte, gdje će građani moći da pribave početne pakete evrokovanica.

Početni paket evrokovanica za građane sadrži 33 evrokovanice svih apoena ukupne vrijednosti 13 evra i 28 centi, a moći će da se nabavi za protivvrijednost od 100 kuna, kažu iz HNB-a.

Ali, postojaće ograničenja količine kovanica i novčanica koje moći da se zamijene bez naknade, što znači da će biti moguće zaračunati naknadu u slučaju ako se odjednom mijenja više od 100 novčanica ili kovanica, navode iz Ministarstva financija.

Iz HNB-a pretpostavljaju da će se, po uzoru na zemlje koje su uvele evro kao nacionalnu valutu, prilikom zamjene kune za evro vratiti oko 1,1 milijarda komada kovanica kune, koje, ilustrirovali su, ukupno teže kao 120 zagrebačkih električnih tramvaja, a tu je i više od 500 miliona novčanica kune.

Novčanice kune će se paralelno s povlačenjem iz opticaja uništavati na sistemima za obradu novčanica koji imaju i mogućnost njihove dalje obrade.

Suprotno od novčanica, kovanice kune će se čuvati u unajmljenim halama Ministarstva obrane u trajanju od tri godine, a potom će se adekvatno skladištiti, kažu u HNB-u.

Kovanice se čuvaju jer će rok za njihovu zamjenu biti tri godine od datuma uvođenja evra, ali neće postojati krajnji rok za zamjenu novčanica u evre tako da će građani i nakon isteka prvih 12 mjeseci kunu moći da zamijene za evro u HNB-u u bilo kojem trenutku u budućnosti, poručuju iz Ministarstva financija.

Do kraja godine otkovat će se 420 milijuna evrokovanica

Sredinom jula u Hrvatskoj livnici novca u Svetoj Nedelji počela je proizvodnja hrvatskih evrokovanica, a kako je tada rekao guverner HNB-a Boris Vujčić, do kraja godine planiraju da naprave oko 420 miliona evrokovanica.

Proizvodnja teče u tri smjene, a cilj je da se do kraja godine otkuju evrokovanica s nacionalnim motivima, dok je za iduću godinu planiran otkov oko 230 miliona.

Na tržište će biti pušteno oko 3.700 tona kovanica, kao i oko 350 milijuna komada novčanica. To bi trebalo da zadovolji potrebe za gotovinom i zamjenu kune 1. januara.

Bankama i preduzetnicima niži troškovi poslovanja, bez značajnijeg uticaja na turizam

Profesor Ekonomskog fakulteta u Osijeku Domagoj Sajter za Hinu je ocijenio da će uvođenjem evra najviše profitirati banke, te da je upravo to razlog zašto su one najveći zagovarači za prelazak na evro.

“Sve ono što su se prije zvale devize, a najvećim dijelom se to odnosi na evro, sada će postati domaća valuta pa će im se osloboditi devizne rezervacije, imaće niže naknade, odnosno niže troškove poslovanja s maticama”, rekao je Sajter.

Osim banaka, Sajter navodi da će prelazak na evro biti plus i preduzećima, odnosno firmama koje posluju s inostranstvom, konkretnije preduzetnicima iz područja evrozone te preduzetnicima i firmama koje uvoze ili izvoze iz evrozone, a da su pritom ostvarivale negativne kursne razlike.

Na pitanje kako će se uvođenje evra odraziti na turizam, Sajter ne očekuje znatniji uticaj na sezonu.

“Ne biraju turisti Hrvatsku zbog valute, već zbog mora, prirodnih ljepota, kulturnih znamenitosti, osjećaja sigurnosti, zapravo svega onoga što Hrvatska nudi”, kaže on.

Izvor:Capital