U knjizi „Slušaj svoje srce“ najmanje sam pisala o sebi. Željela sam da pišem o svim ovim ljudima koje sam upoznala u proteklih sedam godina organizovanja humanitarnog rada, izjavila je Tamara Misirlić koja vodi humanitarnu fondaciju istoimenog naziva, večeras, u Narodnoj biblioteci „Filip Višnjić“, prilikom predstavljanja svoje knjige.

„Mi smo za sedam godina rada zbirnuli više od tri stotine i petnaest porodica. To su veliki ljudi i veliki borci. Nastojala sam da zabilježim njihove priče koje će ostaviti pisani trag, a istovremeno će inspirisati i motivisati druge ljude. Na samom početku sam pisala i o sebi, o svojoj borbi, još od djetinjstva, tako da svako onaj koji pročita moju knjigu vidjeće šta je borba i shvatiće da ovaj naš život jeste jedna velika borba. Moja poruka je, borite se, sanjajte svoje snove i nemojte odustajati od te borbe“, kaže Tamara Misirlić.

Sport kao životna inspiracija

Tamara Misirlić kaže da ju je sport naučio da bude borac.

 „Od malih nogu sam od svog trenera zapamtila riječi: „Shvatite karate kao način života, a ne kao sport“. To me puno ojačalo, ta disciplina, upornost, odricanja kroz sve ovo što sam u međuvremenu prošla. Jako mlada sam naučila da se borim i to me održalo i pomoglo mi da iz svake borbe izađem kao pobjednik. Poslušala sam svoje srce još dok sam imala šesnaest godina i danas sam na tom putu i dalje ga slijedim. Na početku sam shvatila da ne mogu sve te teške ljudske priče da nosim u grudima. Sjećam se našeg humanitarnog poduhvata u Africi, gdje smo vidjeli djecu koja nam pred očima umiru od gladi, izgladnjelu djecu kojoj se kosti vide i najekstremnije primjere siromaštva. U svakodnevnom ste kontaktu sa ljudima koji imaju teške, tragične priče. Onda sam željela da naučim kako da se borim s tim. U početku mi je bilo jako teško, ali, čovjek vremenom ojača. Ojačala sam, ali, bez obzira na to koliko bili jaki, i danas zna da zaboli nečija tužna priča i bol koji ljudi nose u sebi“.

Četiri hiljade molbi za pomoć

Tamara Misirlić kaže da trenutno njena fondacija ima četiri hiljade prijava, odnosno molbi za pomoć.

„Imamo puno porodica na čekanju. Svakome je lični problem i lična muka najveća. Trudima se da ljude saslušamo, iako ne možemo svima odmah pomoći. Istovremeno imamo po pet ili šest gradilišta. Nastojimo da pomognemo onima kojima je najteže. Ljudi stalno zovu i traže pomoć. Trenutno imamo šest gradilišta“, kaže Tamara Misirlić, ističući da ima još uvijek humanih ljudi koji pomažu i prilažu novac u fondaciju koju ona vodi.

Zahvalnost je najveća ljudska osobina

„Najljepša strana ovog posla je kada vas ljudi nakon nekoliko godina pozovu i zahvaljuju se na onome što smo im pomogli. Drago mi je da se i moja generacija budi i uključuje u sve ovo. Moramo se probuditi i shvatiti šta znači zahvalnost. Zahvalnost je najveća ljudska osobina. Jedna baka mi je rekla da čovjek koji nije zahvalan na onome što ima, ni najveće bogatstvo mu neće biti od pomoći. Drago mi je da budimo svijest, dobrotu i zahvalnost. Svaki čovjek je rođen da čini dobro“, kaže Tamara Misirlić.

Tanja Mijatović, direktor Narodne biblioteke „Filip Višnjić“ izrazila je zadovoljstvo zbog činjenice da je Tamara Misisrlić gost Bibilioteke.

„U pitanju je mlada osoba, puna života i želje da pomogne ljudima. To je nešto najplemenitije u današnje vrijeme što karakteriše ovako mlade ljude. Tamara je odlučila da pomaže drugima, da svoj život posveti humanitarnom radu“, istakla je Tanja Mijatović.

Bijeljina.com