Međutim, turistički vodiči koju rade u Egiptu za RTS tvrde da informacija koju su prenijele svjetske agencije da je ajkula 68-godišnjoj Austrijanki otkinula ruku i nogu – nije tačna. Ističu da je napad ajkule u Hurgadi izuzetno rijedak slučaj, te da je ovo prvi put u posljednjih 30 godina da je ajkula napala čovjeka. Otkrivaju i kako je ajkula zalutala u zaliv.

Početkom jula svijet je obišla vijest da je 68-godišnja Austrijanka preminula nakon što joj je ajkula otkinula ruku i nogu dok je plivala u moru u ljetovalištu Sal Hašiš, kod Hurgade. Tu informaciju objavile su svjetske agencije, među kojima i Asošijejted pres. Međutim, turistički vodiči u Egiptu sa kojima je RTS razgovarao tvrde da to nije tačno.

“Bio sam na koferenciji povodom napada ajkule koja je bila održana u ministarstvu i tu su izdali zvanično saopštenje da je Austrijanka imala dva ugriza, jedan za ruku, jedan za nogu. Nije otkinuta noga, niti je žena pojedena. Žena je na dva mjesta ugrižena i umrla je od infarkta. To je zvanično saopštenje i egipatske vlade i austrijske ambasade ovdje u Egiptu”, kaže vodič Dejan Maksimović.

Drugi turistički vodič, Nebojša Jojić tvrdi da nije riječ o napadu već o kontaktu – jer su na telu žijene pronađena “dva blaža ugriza”.

“Žena ne bi ni iskrvarila, sigurno bi preživela kontakt da je od napora ili od straha nije izdalo srce”, rekao je Jojić napomenuvši da je žena “bila u godinama”.

Maksimović takođe smatra da je napad prejaka riječ, ali svjestan je da je teško drugačije opisati nešto što se završi smrću.

“Ajkule nemaju prste i one da bi pinule nešto, da bi osetile šta je – moraju da zagrizu. Čim zagrizu čoveka, one ga pljunu istog sekunda jer mi nismo na njihovom meniju. E, tu je problem, kad vas zagrize neko, koliko brzo može da se podveže ta rana da čovek ne iskrvari”, kaže Maksimović.

Šta je sa 40-godišnjom Rumunkom

Dan nakon napada na Austrijanku do nas je stigla vijest da se, na nekih 600 metara udaljenosti, dogodio još jedan napad. Život je izgubila 40-godišnja Rumunka. To su takođe prenijele svjetske novinske agencije, pozivajući se na egipatske vlasti ali i zvanično saopštenje rumunskog Ministarstva spoljnih poslova.

Međutim, Maksimović kaže da u Egiptu za taj slučaj nije čuo. Jojić jeste, ali ističe da lokalne vlasti smatraju da se ta žena utopila.

“Druga žena koja je pronađena na obali, nije, barem ovde u Egiptu, ni na jedan način povezana sa prvim slučajem nesrećne Austrijanke”, kaže Jojić.

Dodaje da su mediji, “tražeći spektakl i senzaciju”, to predstavili kao dvostruki napad, ali da nema nikakvih dokaza koji tome idu u prilog.

Zato i ovi vodiči, ali i još nekoliko ljudi iz Hurgade sa kojima smo razgovarali, govore o napadu, a ne o napadima – o slučaju u kojem je stradala Austrijanka.

Kako je došlo do napada

Informacija da se ta žena kupala u moru u periodu kada je to zabranjeno – jeste tačna.

“Napadnuta je u 7 sati uveče a zalazak sunca je u 6 časova. Ona je bila u moru van dozvoljenog vremena do kada je po egipatskim vlastima dozvoljeno kupanje, tako da je jedan od razloga zašto se desio taj napad nepoštovanje mera koje je egipatska vlada odredila”, kaže Maksimović.

Napad se dogodio u zalivu tridesetak kilometara južno od centra Hurgade – Sal Hašiš. U nebezbjednom području. Šta to znači?

“Tamo se nalazi jedno sedam, osam velikih hotela i nalazi se jedno područje sa privatnim apartmanima. Svaki hotel ima svoju plažu, a ti apartmani imaju jedan deo plaže, takozvani ‘pablik bič’ i na tom delu nema spasilaca. Jedino u hotelima imate spasioce i oni vas sprečavaju da uđete u vodu, a na javnoj plaži se uzdaju na zdrav razum gostiju”, kaže Maksimović.

U ovom slučaju to nije bilo dovoljno.

“Austrijanka koja je nažalost preminula, bila je udata ovde u Egiptu već 30 godina, nije bila turista, sve je znala šta ne sme i sve uradila tako šta ne sme”, rekao je Maksimović.

Ajkula istjerana iz zaliva

Odmah nakon napada svjetski mediji prenijeli su da je dio obale zatvoren, a da vlasti preduzimaju sve neophodne mjere.

“Pojačana kontrola iz vazduha, pojačano prisustvo pomorskih službi”, kaže Jojić.

Vodič Maksimović napominje da su egipatske vlasti sprovele temeljno pretraživanje kompletnog zaliva.

“Sa roniocima i brodovima i sad su sigurni da nema ajkule u zalivu, da je izbačena iz zaliva. Nisu je konkretno uhvatili ali su je izbacili iz zaliva”, rekao je Maksimović.

Što se tiče kupanja u moru, plaže su četiri dana bile zatvorene samo u Sal Hašišu, gdje se napad dogodio. I to samo hotelske, ne i javne, kaže Jojić.

“Bilo je nekoliko dana zabranjen ulazak u vodu a onda su dozvolili jedno tri dana ulazak u vodu samo do metar dubine i posle toga su vratili normalno kupanje”, objašnjava Maksimović.

Pojedine agencije su tih dana svoje turiste smještene u Sal Hašišu odvodile u hotele u druge dijelove Hurgade, gdje su mogli da se kupaju.

Osnovno pravilo za kupanje u Crvenom moru

Iskusni putnici znaju da je u Egiptu kupanje dozvoljeno od svitanja do sumraka – do 18 časova, tj. 17.30 u mjesecima kada sunce ranije zalazi. To važi tokom cijele godine – za kupanje u moru, ali i u bazenima.

Jojić napominje da ovo pravilo postoji od kada on dolazi u Hurgadu, a ima tome već tridesetak godina.

“Pre svitanja je doručak za razne predatore, kao što je večera u sumrak”, napominje Dejan Maksimović.

Pored toga što morski svijet u tim satima kreće u potragu za hranom, Nebojša Jojić smatra da postoji još razloga za uvođenje ovakve mjere.

“Ima više činilaca. Egipćani su jako loši plivači, često se boje mora, ruski turisti i ostali vole preterano da popiju pa se ponekad ne vrate na obalu nakon ‘večernjeg’ kupanja… Sve je to verovatno uticalo na ovakvu odluku vlasti”, kaže Jojić.

Ima li razloga za strah

Naši sagovornici poručuju da razloga za strah nema, jer je ovo prvi slučaj napada ajkule u Hurgadi u posljednjih tridesetak godina.

“Takvi napadi su se dešavali, od ‘89. do sad, tri takva napada su bila u Šarm el Šeiku, ali u Šarm el Šeiku to možemo da prihvatimo zato što je tamo voda mnogo dublja, sudara se nekolicina struja, mnogo više hrane ima i ima i ajkula”, kaže Maksimović.

Napominje da Egipat spada u “top pet” svjetskih destinacija za ronjenje, te da je Odsjek za ronjenje pri Ministarstvu turizma veoma razvijen i spreman da reaguje u slučaju da dođe do ovakvih nesreća.

“Imaju veliki broj marina, imaju odličnu ‘koust gard’ službu i odličnu propratnu opremu. Sve stvari koje su potrebne za ronioce u situaciji kada dolazi do nesreće – od prve pomoći, brodova koji su opremljeni. Imaju tu jednu mašinu za prelazni period od nesreće, tj. dok vas prevezu iz vode do hiperbarične komore koja je jako dobra”, naglašava Maksimović.

Šta je nebezbjedno područje

Sve hotelske plaže u Egiptu imaju spasioce, a bovama je označeno koliko daleko se može plivati. Međutim, bogatstvo podvodnog svijeta jedan je od razloga zašto se ide na Crveno more, pa turisti često biraju hotele u čijoj blizini ima koralnih grebena.

Da li je bezbjedno plivati tamo?

“Apsolutno je bezbedno plivati i roniti tamo, to su sve mali grebeni gde se nalazi jako bogati podvodni svet. Ali opet moramo da znamo da je voda u Hurugadi mnogo topla za veliki broj ajkula, one jednostavno nisu ovde”, rekao je Maksimović.

Za ronioce, zaljubljenike u podvodni svijet, nebezbjedno područje u tom smislu ne postoji, kaže Jojić.

“Nebezbedna područja su samo ona kojima jure gliseri i skuteri na vodi”, dodaje Jojić koji je takođe ronilac.

Ajkula VS Medvjed

Jojić napominje da ajkula ima u svakom moru svijeta, te da ljetovati u Egiptu nije ništa rizičnije nego ljetovati na bilo kojoj drugoj destinaciji.

“Verovatnoća da dođete u kontakt sa ajkulom, hajde da kažemo da vas ajkula napadne je duplo manja nego da dobijete na lutriji”, kaže Jojić.

“U svakoj vodi na svetu, od Jadranskog do bilo kog drugog mora postoje ajkule. Isto kao što ćete u svakoj šumi naići na vuka, medveda – ali ne uvek”, dodaje Maksimović.

Kada ajkule napadaju

Maksimović objašnjava da ajkule nikada ne napadaju grupu ljudi, već isključivo izolovane jedinke.

“Ajkule se plaše šumova, nikad ne prilaze roniocima, plaše se onih mehurića koji izlaze. Takođe, zašto ajkule kruže okolo pre napada – pokušavaju da nađu pravi način kako da priđu, da probaju šta je to, a da ne budu povređene, da ne bude povređeno njihovo oko, njihove škrge. Iz tog razloga idu dva do tri puta oko žrtve, da vide s koje strane da priđu”, rekao je Maksimović.

Napominje da se ajkula plašimo jer nemamo dovoljno informacija o njima, ali da je na stvaranje straha uticao i film “Ajkula”, triler iz 1975. godine.

“Na godišnjem nivou više ljudi umre od toga što se krava ritne dok je muzu, 40 ljudi godišnje, a od ajkule pogine od sedam do devet ljudi i niko nije pojede, uglavnom svi iskrvare, i poneko dobije srčani udar”, rekao je Maksimović.

Napominje i da se napadi ajkula najčešće dešavaju na ušću rijeke u more.

“Iz reke dolazi hrana, a ajkule love u mutnom i tu se najčešće dešavaju napadi ajkula”, objasnio je Maksimović.

Kakvih ajkula ima u Crvenom moru

Navodi i da je Crveno more veoma prometno, jer tu prolaze svi brodovi koji idu u Suecki kanal i kasnije ka Sredozemlju, te da ajkule idu za đubretom koje se sa njih baca u more.

Upravo zbog tih brodova u Crveno more uđu vrste kao što je “okeanska bjeloperka”, ali i za njima zađu.

“To su uglavnom te ajkule za koje ja smatram da su odgovorne za napad na ljude, i ovu ženu Austrijanku i za napade u Šarmu. To je uglavnom ‘okeanska belorepka’, jer one prate brodove i od brodova odustanu i onda krenu da traže hranu. Nema onih velikih, belih, toga nema, to je suviše toplo more za te najveće ajkule kao što je ‘velika bela ajkula’, ali čim izađete iz Crvenog mora duž kompletne istočne obale Afrike imate belih koliko hoćete”, kaže Maksimović.

Objašnjava da u Egiptu uglavnom ima koralnih ajkula.

“To su male ajkule do jedno metar dužine i one su uglavnom po koralnim grebenima i hrane se isključivo malom ribom”, objašnjava Dejan.