Prve srpske četvorke začete prirodnim putem od rođenja bile su u Institutu za neonatologiju u Beogradu, i kako je nedavno izjavila za „Blic“ Marija, „jedva su čekali da ih zagrle kod kuće“, a sada kaže da „jedva čekaju da im se još Ina pridruži, jer osjećaj je nevjerovatan!“

Ponosna majka pet ćerki priča da mala Ina još uvijek nema dovoljnu kilažu, dok su Iris, Indu i Irinu donijeli kući u petak oko 14.30 sati, piše Blic. Iako je bilo u planu da Marija bude nedjelju dana u bolnici na pripremama, to je izostalo zbog pogoršanja epidemiološke situacije u zemlji, i posljednjih sedam dana nisu mogli da idu ni u posjete svojim četvorkama. Ranije su ih viđali dva puta nedjeljno, a zatim jednom u sedam dana.

“Fizijatar nam je pokazao vježbe na otpustu. Bili smo zbunjeni i izgubljeni od sreće. Radićemo vježbice s njima, ali moraćemo da nađemo i fizijatra da nam pomogne sa njih četiri. Nemoguće je drugačije”, kaže Marija, a na pitanje kako se snalaze dodaje „Nedostaje nam još jedan par ruku, definitivno, ali sreća je iz trenutka u trenutak veća“.

Trude se da ne jedu u isto vreme sve tri, da postoji dovoljno vremenu između obroka kako bi se svakoj posvetili.

“Napravili smo smjene po kući. Tata je dežuran od 23 do 3 sata, a ja od 3 do ujutru, dok se tata ne probudi da bi mogli oboje da odmorimo. Osećaj koji imamo je nešto neverovatno. Čudno je, jer bilo nam je teško i sa Iskrom, ali onda nismo znali ustvari šta je teško. A sada je teško, ali nam ovo teško uopšte ne pada teško kao što nam je bilo sa najstarijom ćerkom. Tata je stalno nasmijan, ja sam i zaplakala, ali to su bile suze radosnice poslije tri mjeseca i sedam dana koliko je prošlo od rođenja. Prvi put su nas kod kuće vidjele bez maski i prvi put sam mogla da ih poljubim”,  kaže Marija.

Kada su Đorđe i Marija stigli kući sa tri bebe, njihova najstarija ćerka Iskra je bila jako uzbuđena. Otimala je od njih sestre i govorila je „Daj mi bebu, hoću moju seku!“.

Sada ide od bebe do bebe i ljudi im ruke i noge i govori da su to njene seke. Srećni roditelji ističu da je jako dobra.

Iako su još uvek male, Marija kaže da ih već od druge ili treće posjete u Institutu razlikuje, a sada je definitivno sigurna ko je ko.

“Razlikuju se čak i po karakteru. Iris je bijele puti, i jako je fina kao mala dama je i fino i jede, dobra je kada se probudi, ne plače, samo gleda oko sebe. Inda je kao sat. Desetak minuta pred obrok se oglasi i ne staje dok ne jede, a voli i da bude u rukama. Tamne je puti. Irina je najkrupnija i jako voli da je u našim rukama. Zaspi nam u rukama, spustimo je u krevet i ona se budi i plače dok je ne uzmemo. Poslije tri mjeseca im svima treba naš dodir. A Inda je sitna i nosić joj se razlikuje. Prćast je, ali ipak malo drugačiji”,  srećna je majka dok priča o djeci.

Za samo nekoliko dana od kada su kući već su napredovale u kilaži, i Iris i Inda imaju po oko 2,5 kilograma, a Irina 2,8 kg.

Na sreću, bolnica u kojoj Đorđe radi im je izašla u susret i on će moći da radi od kuće, a posjetili su ih i predstavnici beogradske opštine u kojoj žive, i drugi nadležni koji će im pomoći da završe kuću.

Pelena i dohrane – nikad dosta

Gaćešama u ovom trenutku najviše trebaju dohrana i pelene. Tri bebe pojedu kutiju mliječne formule dnevno, koja košta oko 1.400 dinara.

“Nadali smo se da će biti dovoljan paket pelena na dan, pošto u paketu ima 30 komada, ali nama ide paket i po. Postoje i jeftinije pelene koje bismo mi rado koristili, ali ne postoje dovoljno mali brojevi, zato za sada koristimo najmanji broj pelena. Ali, najvažnije je da nam one nikada neće biti ni gladne, ni mokre, to je sigurno. Najvažnije je da svi budemo zajedno”,  zaključuje Marija.

Izvor:Blic/Foto:PRIVATNA ARHIVA / USTUPLJENE FOTOGRAFIJE