Zorana Arunović i zvanično je jedna od najboljih srpskih streljašica u istoriji ovog sporta, ali nikada ne zaboravlja njenu voljenu koleginicu Bobanu Veličković!

Zorana Arunović i Damir Mikec su osvojili zlato na Olimpijskim igrama u disciplini miks 10 metara vazdušnim pištoljemi time cijelu Srbiju učinili nevjerovatno ponosnom! Međutim, legendarna Zorana ni u najvažnijem momentu u svojoj karijeri, kada je ispunila svoj jedini neostvareni san, sjetila se svoje prijateljice Bobane Momčilović Veličković.

Iako je na terenu neustrašiva, emocije su je savladale, te suze nije mogla da zaustavi… “Te 2020. smo izgubili člana tima i više od toga, prijatelja. Govorila sam da ću uvijek pričati o njoj jer nam je značila puno, zaslužila je da živi kroz nas i naš uspjeh. U Tokiju sam htela da osvojim medalju i kažem da je to za nju, ali koristim ovu priliku da kažem da ima svoj deo u ovoj mojoj medalji. Uspomene na nju žive i živeće dok mi što smo je voleli čuvamo sećanje na nju. Reći ću njeno puno ime da je i vi zapamtite, Bobana Momčilović Veličković.”

Ko je bila čuvena Bobana?

Bobana Momčilović Veličković bila je reprezentativka Srbije u sportskom streljaštvu. Njena disciplina bila je vazdušni pištolj. Streljaštvo je trenirala od 1999, a takmičila se od 2000. godine. Bila je članica streljačkog kluba „Bor 030”, a njen trener bio je Boban Marković.

Trostruka je evropska prvakinja (iz 2010, 2012. i 2020. godine) u disciplini vazdušni pištolj 10 metara, pobednica svetskog kupa u Minhenu 2016. godine. Bila je deo olimpijskog tima Srbije na Letnjim olimpijskim igrama 2012. u Londonu, i na Igrama 2016. u Rio de Žaneiru. Na Igrama u Riju osvojila je 7. mjesto u finalu discipline vazdušni pištolj 10 metara.

Preminula je 21. juna 2020. godine u Beogradu, u tridesetoj godini života od komplikacija nastalih usljed porođaja

Bolna ispovijest supruga

Njen suprug Miroslav Momčilović, rukometni trener iz Bora, nikako ne može da se pomiri sa činjenicom da Bobane više nema.

“Moj mozak nije mogao da prihvati tu informaciju. Pozvao sam sestru koja je pitala: ‘Ko ti je to javio?’, jer su svi krenuli ka meni da mi saopšte. Ja jedini nisam znao da sam je izgubio. Mislim da je prva saznala Jasna Šekarić. Posle toga se ničega ne sećam”, sjeća se najbolnijeg momenta u životu.

Naime, nakon što je Bobana donijela na svijet sina, situacija se zakomplikovala, i njoj je dijagnostifikovana eklampsija, koja je uzrokovana povišenim krvnim pritiskom, od koje je preminula, što je i utvrđeno obdukcijom.

Kako su izgledali njeni posljednji dani?

Odvedena je na hitni carski rez, jer je porođaj već krenuo.

Suprug je otkrio da je doktor je oko 13.30 rekao da se Bobana porodila, čestitao je i rekao da je imala pritisak, ali da će biti dobro.

“Oko 18.00 mi se javlja i kaže da ima nenormalne bolove u glavi i da je to neizdrživo, te da je uz to i rana boli. Kaže mi: „Umirem od bolova.“. Zovem, ne javlja mi se. U strahu pozivam doktora, koji me umiruje i kaže da ima malo povišen pritisak i da je to normalno. Uzeli su joj telefon da je ne bi uznemiravali”, sjeća se se suprug Bobane Veličković.

Agonija se nastavila i u danima kasnije:

“Dolazim u bolnicu da se nađem sa doktorom. Saopštava mi da je Bobana upala u eklampsiju, da je imala nekoliko epileptičnih napada sa visokom hipertenzijom i do 240/120, ali da je stabilno. Pored njega je kardiolog, ali je žena bila uzdržana. On je ponovio da će je stabilizovati i da to neće biti problem. Zahtevam da je šalju u Beograd! Odgovaraju mi da nema potrebe, kaže da je stabilno i da će uskoro biti sve u redu. Sledećeg jutra me zove i kaže da kupim magnezijum, jer ga nemaju”.

Kada je stigao sa dva pakovanja, rekli su mu da su nabavili.

“Posle petnaestak minuta vraćam se kod doktora i tražim razgovor u kancelariji. Kažem da sam se čuo sa Bobaninim ličnim trenerom, da za premeštaj u Beograd nema problema. Bobana je reprezentativac i olimpijski sportista Srbije, samo treba da je pošalje u Beograd. Smatrao sam da ustanova u Zaječaru nema ni uslove ni kapacitet. To što mi je tražio da kupim magnezijum mi je bilo sasvim dovoljno da shvatim da je tako”.

Prema riječima Bobaninog supruga, doktor je insistirao da je sve u redu i da nema potrebe da se Bobana prebacuje u Beograd, iako je on u više navrata tražio.

Posle tri dana u Zaječaru, kada je viđeno da je stanje ozbiljno, Bobana je hitno premeštena u Beograd. Kako navodi njen suprug, doktor Roško je bio bijesan na kolege što su dozvolili premeštaj.

–”Zove me doktor i saopštava da Bobanu šalje za Beograd, gde bih ja da je smestim. Ljutito kritikuje kolege sa internog i navodi da nisu sposobne da reše problem. Kaže i da situacija nije toliko loša, da je pod kontrolom i da može da se transportuje”.

“Stižem u Zaječar, gde mi saopštava da je Bobanino stanje veoma ozbiljno i da su je poslali na CT. Čekam rezultate i negde oko pola dvanaest mi saopštavaju da Bobana ima edem na mozgu, da je kritično i da moraju da je pripreme za transport”.

Bobanin suprug je zatim opisao kako je izgledala drama tokom prebacivanja u Beograd, da je sanitet jurio velikom brzinom pod rotacijom, da je on pokušavao da ih sustigne brzom vožnjom oko 160-165 km/h, kao i da ga je radarska kontrola zaustavila zbog toga i da je platio kaznu.

Sve vrijeme se čuo sa doktorkom koja mu je javila da je pritisak 180/100 do 200/100 i da se lekari bore za Bobanu.

Kada je Bobana dovezena u Beograd, načelnica Narodnog fronta je, priča njen suprug, rekao da je hitno voze u Urgentni centar, vidno potresena, uz riječi da su minuti u pitanju.

Ona je potom bila na reanimaciji dva sata, potom je oko 19 časova smještena na neurologiju u Urgentnom centru u životno ugroženom stanju.

Punih 15 dana od tada trajala je borba za Bobanin život, a njen suprug je prolazio kroz agoniju. Ipak, Bobanino srce nije izdržalo i 21. juna nas je zauvijek napustila.

Izvor: Glas srpske